Искуства из Програма „Причаонице за децу и младе“
Четврти циклус „Причаоница за децу и младе“ које организује Удружење грађана за чување и неговање српског језика „Азбука срб“ из Скопља под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Републике Србије успешно се приводи крају. Ове сезоне „Приче“ је причало четворо стручних сарадника а слушало их стотину полазника на различитим локацијама.
Последњи дани наставне 2021/2022. године поклапају се са завршетком имплеметације четврте сезоне Програма „Причаоница за децу и младе“ који се одвија на четири локације у Скопљу, Скопској Црној Гори и селу Умин Дол код Куманова. На пројекту сарађују четири стручна сарадника из области књижевности, српског језика и педагогије и неколико волонтера. Обухваћено је око 100 ученика од првог до деветог разреда који откривају нове садржаје из области језика и културе српског народа. Завршне теме у руралним срединама, селима Умин Дол и Кучевиште доносе занимљиве приче, једне говоре о настанку српских села у Липковском региону између два светска рата и досељавању становништва из Пчињског и других региона јужне и централне Србије, Лике, Далмације и других крајева Југославије, а друге говоре о древним обичајима аутохтоних Срба на Скопској Црној Гори кроз мотиве древне цркве Свети Спас у Кучевишту и сеоске славе која се слави према записима више од пет векова. Док из градске средине, Општине Центар и Кисела Вода стижу ретроспективе о догађајима током протекле сезоне. Има ту шетње и сликања пред Ристићевом палатом и слушања приче о првој реклами у нашем граду и старом „германском“ лифту.
Сабор код цркве Свети Спас више од 500 година
Полазници „Причаонице“ са Скопске Црне Горе, углавном ученици виших разреда из села Кучевишта нарочито су поносни на свој родни крај и подпланинска села препуна изузетног духовног и природног богатства. Посебно су поносни на период династије Немањића који су им у наслеђе оставили бројне цркве и манастире. На фрескама у овим богомољама присутни су ликови Светог Симеона и Светог Саве што привлачи пажњу посетитеља.
,,Наше село је једно од најстаријих насеља у скопској котлини и спомиње се у повељама краља Милутина. Наше старе куће грађене од клесаног камена и опеке, јединствене су, сви посетиоци желе да их сликају. Њима је занимљиво што се у њима и даље живи, а нама је то сасвим нормално. Све куће, оне камене старе и ове нове модерне, поређане су по нивоима као у приморским градовима, а до њих се стиже тесним али уредним сокацима. Готово све имају чардаке са којих се пружа велелепни поглед на Скопље, каже Анастасија Нешковић о свом селу.
Верски живот становника села Кучевишта одвија се око манастирске цркве Светих арханђела која се налази два до три километара северно од села и цркве посвећене Ваведењу пресвете Богородице познатије као Свети Спас у центру села.
„Сеоска слава је Спасовдан. Велики дан за наше село. У турским документима записано још 1519. године да је постојао сабор код цркве. Слави се 40. дана након Ускрса. Мења датум као Ускрс, али не и дан. Увек је четвртком. Означава вазнесење Христово и поруку да ко поверује и крсти се, биће спасен, каже Немања Славковић који живи непосредно поред храма.
Иначе, сматра се да је црква настала у периоду између 1332. и 1337. године. У унутрашњости, у природној величини насликани су њени ктитори, жупан Радослав и његова жена Владислава, а поред њих су портети цара Душана, његове жене Јелене и сина Уроша. У горњем делу цркве 1501. године изграђена је скривена капела посвећена Светом Николи, црква у цркви, са тајним унутрашњим степеницама. Због скученог простора богослужбу су могли да прате само виђенији људи. Кажу да је права вера православна сачувала овај храм од многих искушења и страдања. У другој поливини деветнаестог века (1874) мијачки зографи насликали су фреску Светог Милоша Обилића. Капела више није тајна, унутрашње степенице више не постоје, сазидане су нове спољашње. После Другог светскког рата (1956/57) црква је реконструисана, али на нажалост 1984. у пожару је страдала богата архива са матичним књигама изузетног значаја.
Ове и друге приче током четврте сезоне „Причаоница за децу и младе“ полазници су причали са Неном Ристић Костовском, професором југословенске књижевности и српског језика и васпитачицом Иреном Пигуловић.
Све се може кад се хоће
Ових дана млада наставница српског језика као изборног предмета и сарадница на програму Причаоница, Теодора Цветковић у кумановском селу Умин Дол „прича“ са ученицима трећег, четвртог и петог разреда ООШ „Карпош“.
„Због реновирања школе састали смо се у дворишту. То нам није сметало да одрадимо нашу завршну тему, а то је порекло и постанак села у којима живимо. Деца су с великом радошћу говорила о свом родном крају. Познају своје порекло. Кажу да су од својих баба и деда чули да назив села Умин Дол потиче од речи „ума“ која означава врсту глине. Глина је имала широку примену па је коришћена и за прање веша.
Ново Село је најмлађе, основано је након Првог светског рата од досељеника из Трговишта и других места Пчињског региона у Републици Србији. Будући да је све било ново тако је и село добило назив Ново Село.
Причали смо и о томе какакв је био живот тадашњих становника ових села, како су они обрађивали земљу, чували стоку, градили своје домове, помагали једни друге, а како је данас живот много лепши и лакши, поготово у селима близу града као што су ова. Деца су причала како су мајке некада рађале више деце па је било и више ђака у школи, како су њихове баке имале по четворо петоро деце а њихове баке још и више. Сви би волели да има више ђака и да се деца чешће рађају. Причајући тако дошли смо и до податка да данас у Умин Долу живи негде око 500 становника, а у Новом Селу око 300, и да тај број треба да се повећа, каже Теодора Цветковић и додаје да се својим радом издвојила ученица Ива Стојевска која је написала веома леп домаћи задатак.
Бити здрав и чувати природу
Из ООШ „Невена Герогиева Дуња“ из скоспког насеља Кисела Вода стижу прекрасне фотографије вредних ученика и библиотекарке Маје Трајковић који такође, у оквиру Програма „Причаоница“ причају лепе приче.
„Током ове сезоне одрадили смо укупно 8 (осам) причаоница у трајању од 90 минута. Деца различитог узраста могла су да слушају разне садржаје. Дружили смо се о празницима, Божићу, Ускрсу, први пут смо прославили Детињце, Материце и Оце, подзаборављене дечје и породичне празнике. Ишли смо у разгледање скопског шеталишта, дружили се са вршњацима са Скопске Црне Горе. Сликали се пред Ристићевом палатом и слушали причу о првој Бајеровој реклами за аспирин у нашем граду и старом „германском“ лифту који је до задњег дана радио и превозио путнике и станаре на спратове ове импозантне грађевине . Почетком децембра учествовали смо на фестивалу шаљиве приче за децу где је четворо ученика представило своје радове у веома оштрој конкуренцији шаљиви дечјих прича. Том приликом дружили смо се са вршњацима из Куманова, Тетова и других крајева Македоније. Све у свему, било је незаборавних тренутака и деца сада треба да се одморе. Неколико тренутака одовојили смо и за екологију, а главна порука је: „Бити здрав и чувати природу!“, закључује Маја Трајковић дугогодишњи професор француског језика у овој школи и вишеструко награђивани библиотекар.
Почетак петог циклуса „Причаоница за децу и младе“ предвиђен је на јесен с почетком нове школске године. Из Удружења „Азбука срб“ кажу да су задовољни што су успели да окупе већи број деце, и поред познатих околности са пандемијом. Почело се са 30 полазника, пре четири године, а сада приче слуша око 100 полазника. У руралним срединама расте интерес школа, наставника и деце за ову врсту програма тако да ће наредна сезона „Причаоница“ причати приче и у ООШ „Александар Урдаревски“ у селу Сандеву у Општини Чучер Сандево. Једино су Центарци били заузети ових дана због полуматуре и свечаности у породицама, кажу да ће следеће недеље бити нека журка у Спони.