Црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у селу Кучевишту на Скопској Светој Гори потиче из 14. века, њен ктитор је жупан Радослав из рода Немањића. Позната је као црква Свети Спас, јер слави Спасовдан – Вазнесење Христово. Поносни Кучевљани кажу да је Спасовдан „одувек“ и сеоска слава
Ретки су предели који на тако малом простору имају толико много цркава и манастира из периода Немањића као подпланинска села Скопске Црне Горе. Међу најстаријима су манастир посвећен Светим Арханђелима и црква Свети Спас у селу Кучевишту, као и бројни остаци некадашњих богомоља, црквишта, светих места.
Сва ова места сведоче о богатом верском животу овдашњих становника у прошлости, односно о очувању богатог материјалног и богатог нематеријалног културног наслеђа и традиционалних вредности.
Село Кучевиште је највеће у овом крају, а мештани воле да кажу „главни град” Скопске Црне Горе. Једно је од најстаријих насеља у скопској котлини смештено на југозападној падини планине на надморској висини од 530 до 630 метара. Брдско-планинско је, али збијеног типа, подељено у махале. Куће су старинске од клесаног камена и опеке, а одмах поред су и савремени домови новијих генерација. Све су поређане по нивоима као у приморским градовима, а до њих се стиже тесним али уредним сокацима.
,,Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице и потиче из 14. века, њен ктитор је жупан Радослав из рода Немањића. Позната је као црква Свети Спас, јер слави Спасовдан – Вазнесење Христово. Спасовдан је ,,одувек” и сеоска слава која се слави готово седам векова, откако постоји овај храм”, кажу поносни Кучевљани који су дошли на литургију, хитају да упале свеће и пресеку славски колач.
У турским документима 1519. године спомиње се сабор у Кучевишту поводом овог празника који се слави 40. дана после Ускрса. Мења датум као Ускрс, али не и дан. Увек је четвртком. Означава дан када се Господ узнео на небо, провевши претходно 40 дана са својим ученицима учећи их како да проповедају веру са поруком да ће онај који се крсти и верује бити спашен.
Цар Душан је својевремено, уз пристанак жупана Радослава, ову цркву приложио манастиру Светих Арханђела код Призрена. Каснији историјски подаци говоре да је храм изграђен у периоду између 1332. и 1337. године. На унутрашњим зидовима у природној величини, обучени у богато украшеној властелинској одећи насликани су ктитори, жупан Радослав и његова жена Владислава, а поред њих су портрети цара Душана, његове жене Јелене и сина Уроша.
У горњем делу цркве је током 1501. године изграђена скривена капела посвећена Светом Николи. ,,То је црква у цркви која је имала тајне унутрашње степенице. Пошто у њој није било места за све вернике, на богослужбу су углавном долазили кметови, учитењи и виђенији људи Кучевишта, или само домаћини куће… Толико је била добро сакривена, да је Турци за време своје владавине нису открили. Некадашње унутрашње степенице више не постоје, сазидане су ове нове спољашње пошто капела више није морала да се крије…, кажу вредни домаћини који журе својим домовима да би завршили задње припреме за дочек гостију.
Храм је живописан у неколико наврата, а 1874. је настала фреска Светог Милоша Обилића, коју су насликали мијачки зографи. Црква је 1956. и 1957. рестауирана, да би 1984. страдала у пожару, када је поред припрате, изгорела врло богата архива са матичним књигама изузетног значаја.
Предиван беше амбијент радосног сунцем обасјаног јутра, на Спасовдан, 29. маја лета Господњег 2025. године. Литургија беше достојна, окупљени верници бројни, а међу њима пуно деце и младих…
