Pricaonica MK

Ради као наставник француског, задњих година и као библиотекар у ООШ ,,Невена Георгиева Дуња“ у скопском насељу Кисела Вода. Магистрирала је менаџмент у образовању, објавила три научна рада из те области. Прошле, 2021. године добила је три награде: Библиотекар године од Удружења ,,Видое Подгорец“ и Издавачке куће ,,Просветно дело“, другу јој је доделила Општина Кисела Вода као истакнутом стручном сараднику, а трећа је од Библиотекарског друштва Македоније за ,,Библиотеку године“.

Просветни радници се данас суочавају са недовољним уважавањем професије, ниским платама, недовољном заинтересованошћу институција за решавање проблема, разним притисцима. Упрокос свему, шта је кључно за ово занимање?

Професор или наставник постаје се дугогодишњим упорним радом, одрицањем и сталним усавршавањем. Боли тај велики пропуст друштва који је довео до тога да се наставно звање до те мере омаловажи да ниске плате и статус у друштву – просто вређају. Не заборавимо да децу треба да уче најбољи људи, они који ће им кроз процес образовања и васпитања усадити највећа морална, интелектуална и духовна утемељења која ће им бити неопходна за даље личне успоне, ширење хуманистичке свести и развој емпатије. Никада не смемо заборавити да просветни радници креирају људе за будућност. Зато се свим силама треба заложити за њихов бољи статус.

У том амбијенту наставник треба од ученика да извуче најбоље. Зато не треба да посустаје. Треба да буде пример како се понашати према колегама, ученицима, да поштује рад својих ученика и да им омогући да стално поправљају своје оцене, јер ће им тиме показати да могу да успеју само ако раде. А као кључни тренутак ипак ћу навести љубав према деци. Мислим да је то главна водиља у овом послу, ако тога нема изгубићемо се!

Како се стиче ауторитет? Треба ли постати друг са својим ученицима?

Наставник је онај који поставља границе и одређује правила. Он је тај који треба да држи конце у својим рукама. Увек треба да постоји дистанца наставник ученик, тако ће свако знати своје место. Ауторитет наставника гради се праведношћу, разумевањем, упорношћу. Не треба показивати слабост, већ посвећеност.

Могу ли ове генерације наставника утицати на своје ученике у смислу да своју будућност траже у својој земљи?

Мислим да је борба против живог блата у које тонемо, не само ми, већ и све земље у региону, императив. У тој борби треба да укључимо своје најбоље расположиве људске потенцијале. Ми у основним школама можемо да утичемо да се код ученика од ране младости развија свест да само они могу да очисте земљу од овог живог блата и учине Македонију пристојним местом за живот. Верујем у то да ако се сваки наставник потруди да своје најбоље ученике васпитава да воле своју земљу и да су јој неопходни, будимо уверени да ће семе свих економских, културних, моралних реформи проклијати, а учионица и продица су погодно тло за то. То семе креативности ученици треба да пренесу из учионице у живот.

 

Задњих пар година актуелно је питање образовања на српском језику, односно увођење изборног предмета у свим школама у којима се испуне законски услови? Каква су Ваша искуства?

Изборни предмет језик и култура Срба као изборни предмет нас је дочекао неспремним. Имам осећај да се овом процесу не поклања довољна и потребна пажња и поред интереса ученика и њихових родитеља. Ипак, уз веће залагање градоначелника и директора основних школа та законска могућност би могла постати доступна што већем броју деце. Неопходно је да анкетни упитници буду доступни свим заинтересованим родитељима, а да се за праћење реализације ове активности изаберу озбиљни људи који ће је проследити на одговарајући начин.

Прошле године сам захваљујући онлајн платформи ,,Теемс“ Министарства образовања, успела да реализујем прву ваннаставну активност под називом ,,Учимо српски“. На овој платформи направила сам кутак за децу чији су родитељи на претходној анкети одговорили да желе да им деца уче српски језик. Окупила сам ученике разних одељења и почели смо да учимо српски језик кроз основну комуникацију, писање и креирање тема за њихов узраст.

Ове године, настава се одвијала уз физичко присуство, тако да су највеће интересовање показали ученици трећег, али и петог, шестог, седмог и осмог разреда. Њима је српски језик близак, јер припадају или један од родитеља припада српској заједници или имају српско порекло у другом или трећем колену. Пријатно сам изненађена што моја идеја добија на пуноћи и почиње да наилази на све већи одјек код ученика, родитеља, колектива, средине. Није изостала подршка Милутина Станчића, директора Управе за развој образовања заједница, који је посетама и донацијама књига и часописа ,,Политикин забавник“ и новогодишњим пакетићима помогао да моја прича буде инспиративнија. 

 

Могу ли се преко програма које нуде невладине организације надокнадити неки недостаци редовног образовног процеса, барем када је у питању култура појединих заједница?

Наравно да могу. Формални и неформални приступ треба да иду руку под руку. Све што се научи у школи, ван ње треба да се потврди. Ове године указала се могућност да сарађујемо са Удружењем за чување и неговање српског језика ,,Азбука срб“ Скопље, у оквиру њиховог програма Причаоница за децу и младе. Предвиђено је да се одради осам радионица, по четири у сваком полугођу. У оквиру овог програма четворо наших ученика учествовало је на фестивалу кратке приче на српском језику под насловом ,,Причам ти шаљиву причу“.

Имали смо дивно дружење и са вршњацима из Тетова из КУД ,,Бранко Чајка“ који су нам гостовали са представом ,,Сећање на песника Мику Антића“ и њиховом менторком Соњом Андонов чиме смо отоворили нова врата књижевне сарадње.

 

Као носилац награде Библиотекар године, најмеродавнији сте да кажете читају ли деца и да ли библиотекар само издаје књиге или има још нека задужења? 

Деца су заинтересована за читање не само лектире, стрипова, већ и енциклопедија, приручника, атласа. Упознају се са стиловима и имају критички осврт. Посебно воле гостовања песника и писаца када се упознају са њиховим искуствима.

Иначе, погрешно је мишљење да библиотекар само издаје књиге. Он подстиче интересовање за читање у штампаном и електронском формату, промовише дигиталне компетенције и омогућава лакши приступ дигиталној библиотеци.

 

Нена Ристић Костовска, Разгледница