Поводом нове књиге Соње Андонов, музиколога из Тетова
На први поглед освојиће вас својом непосредношћу и неизбежним осмехом на лицу. Њена смиреност и сталоженост наводи на помисао да ће управо сада почети неку музичку причу на клавиру. Каже да је музика лек па је препоручује у неограниченим количинама.
Међу својим суграђанима у граду под Шаром позната је као наставник клавира у музичкој школи „Тодор Скаловски Тетоец“ где ради готово четрдесет година, поштована и призната од колега и својих ученика и њихових родитеља. У плодној каријери музичког педагога успела је да многим генерацијама улије љубав према класичној музици, а то је награђено бројним признањима. Задњих година бави се и публицистиком, а период пандемије обележило је издање њене „Бушаве азбуке“ намењене популаризацији музичке уметности, односно љубитељима класичне музике.
Недавно је у Скопљу промовисана књига, музички буквар „Бушава азбука на музиката“, пројекат од националног интереса Министарства културе Републике Северне Македоније за 2021. годину, која је практично друга публикација ауторке Соње Андонов, музиколога из Тетова. Вредна спомена је њена прва књига под насловом „Драга учителке“ посвећена животу и педагошком раду Анче Бојаџијеве Герасимовске, учитељице која јој је улила љубав према класичној музици и музичком животу Тетова у 20. веку, док је „Бушава азбука“ посвећена њеним ученицима и љубитељима класике.
Већи део садржаја „Бушаве азбуке“ настао је сасвим спонтано током 2020. године коју је обележила пандемија вирусом Ковид 19, пред којим је стао цео свет. Нова заразна болест донела је велику неизвесност, трагање за спасом дошло је у први план, све остало у други, а уметност на коленима. Препорука је била „Останите код куће“. Срећом развијена технологија и нови начини комуникације стигли су у сваки дом. Уметност је у изостанку физичког присуства тражила начине да се одржи, иако је до тада било незамисливо одржали су се први онлајн концерти, ликовне изложбе, позоришне представе.
„Било не поновило се. Мислим да је та 2020. година заиста била велики испит за човечанство. Радим у индивидуалној настави готово четрдесет година и тај физички контакт ми је веома важан. Осетила сам потребу да помогнем својим ученицима и осталим љубитељима класичне музике тако што ћу им путем социјалних мрежа понудити причу. Желела сам да им ублажим тај период стреса и неизвесности а да се истовремено и научи по нешто.
Свака прича „Бушаве азбуке“ поткрепљена је одговарајућом музичком илустрацијом која се налази на ЦД, а свако слово има свој графички приказ, рад млађе ћерке Ане која ми је помагала на овом пројекту, тако да је задовољен и тај визуелни ефекат потребан за овакву врсту публикације. Настојала сам да при избору композиција понудим примере који ће бити прихваћени, композиције које делују благопријатно и релаксирајуће, истовремено и едукативно“, каже ауторка.
Иначе, књига садржи укупно 62 приче, за свако слово азбуке по две, једна се односи на класичну музику уопште, а друга на македонску музику.
„Што се тиче македонских музичких прича настојала сам да понудим ауторе који су оставили неизбрисив траг у развоју класичне музике код нас. Рецимо, на слово Ч поред приче о Чајковском имамо причу о Ванчи Чавдарском македонском диригенту који је стекао светску славу, или поред приче о Етиди налази се име македонске Кармен, познате оперске диве Милке Ефтимове. Слово Д је резервисано за име Александра Доброхотова, руског емигранта, врхунског балетског уметника и педагога за кога се везују почеци балетске уметности у Македонији. Ту је и прича о Димитрију Бужаровском, једном од наших најистакнутијих композитора у свестким размерама, затим Љубомир Бранђолица и његов рад у области балета. Име Тодора Скаловског, аутора македонске химне, композитора и диригента, нашло је место на страницама ове публикације и то је једна од прича које треба да знамо из опште културе, поготову када су моји ученици у питању, јер поред соталог наша школа носи име овог композитора. Такође, мислим да ни један ученик не сме да заврши основно образовање, посебно не музичку школу, а да не зна причу о Симону Трпчевском, нашем амбасадору музичке уметности“, каже наша саговорница.
Враћамо се лековитим својствима музике, односно примарном задатку „Бушаве азбуке“. Наиме, у науци је познато да звук, ритам, мелодија и хармонија помажу физичком и емоционалном здрављу човека. Поготову имирујуће делују композиције за клавир.
„Музика утиче на ментално здравље људи. Она представља „језик човекових емоција“ зато се често каже да је „лек за душу“ само је треба научити слушати. Најбоље је од малена. Благопријатно својство класичне музике позитивно утиче на развој детета, ми педагози можемо да развијамо и усавршавамо технике, да ту љубав усмеравамо, поготову ако се ради о талентованој деци, али навика слушања и љубав се ипак стиче у породици.
Нажалост, многи људи мисле да је класична музика досадна и да је за њено разумевање потребно музичко образовање. Греше. То су предрасуде. Доказано је да композиције Моцарта, Баха, Чајковског, Листа, Бетовена сасвим сигурно могу наћи пут до срца сваког слушаоца и да му врате осмех на лице, да расталасају његова осећања и поведу га на једно узвишено путовање, а то је музика. Пробајте. Лековито је.
За крај нашег пријатног разговора пожелесмо да сазнамо може ли Соња Андонов да замисли дан без музике и добили категоричан одговор „Не. Макар слушала дела Џона Кејџа који иде дотле да звук тражи чак и у тишини. Слушаћу његову композицију 4 минута и 33 секунде. Дело је писано за соло пијано 1952. године, а партитура се састоји од шест празних страница, на којима су „записана“ три става композиције. Занимљиво је било прво извођење ове копозиције. Пијаниста Дејвид Тудор се поклонио пред публиком, сео и затворио поклопац клавира. Поколопац је отварао и затварао између свака два става и након истека четири минута и тридесет и три секунде поклонио се публици. Кејџ је познат и по свом делу „Што је могуће дуже“ чије извођење ће трајати 639 година и завршиће се 2640. године. Истражите о чему је реч!
Текст: Нена Ристић Костовска
Фото: Ана Андонова
