Уз традиционалну поворку под маскама познатију као Сурети, богат културно-уметнички програм, богату породичну трпезу и сеоско весеље, у ,,главном граду Скопске Црне Горе“ обележене су Велике Покладе, односно празник Прочке, дан помирења и праштања и почетак Великог поста.
Прочка је један од највећих верских празника за становнике Скопске Црне Горе, одмах иза Божића и Велигдена, поготову за поносне мештане ,,главног града“ села Кучевишта. Слави се у недељу пре почетка Великог поста. Симболично обележава растанак са зимским празницима Бадње вече, Божић, Богојављање , Свети Трифун који су иза нас и сусрет са пролећним верским празницима као што су Тодорова субота, Лазарева субота, Младенци, Благовести, Цвети, Велигден, односно Ускрс.
Најстарији Кучевљани не памте од када се слави Прочка у њиховом крају. Кажу да је то било одувек и да је тај обичај њихово обележје, саставни део њихових живота. Кажу да се тога дана сусрећу зима и пролеће, да се празновање односи на чин праштања и да весељем, смехом и игром истерују демоне и зле духове из њиховог села.
У православљу Проштене покладе су дан када се људи мире и једни другима праштају увреде па чистог срца и душе започињу пост који траје седам недеља. Од раног јутра примећују се групе људи који одлазе код старијих на ,,прочку”. Иде се код родитеља, побратима, кумова… ,,Прости ми”, и ,,Просто нека ти је, мило, и од Бога и од мене”.
Иначе, богата породична трпеза је обавезна. Овдашње домаћице строго поштују обичаје спремања хране и то пренасе на своје млађе генерације. Празнику предстоји Бела односно Сирна недеља када се припремају традиционалне банице и ,,комати“ који се послужују из сир и ,,бели мрс“, а за сам дан Прочке спрема се печена кокошка и баница са сиром, парени колачи са орасима и кадаиф и кувана јаја за ламкање.
Ламкање јаја је обичај у који су укључена најчешће деца и одвија се након породичне вечере. Домаћин веже јачи конац на средини таванице изнад софре за којом су укућани вечерали. На доњем делу конца везује се кувано јаје у висини уста. Затим се јаје одбаци према устима најмлађег детета које покушава да га ухвати не служећи се рукама. Јаје би се најчешће одбило на другу страну према другом детету које жели да га ,,лапне“. У тим тренуцима дечја граја толико велика да се најмлађем детету даје да се послужи рукама. Дете које ,,улови“ јаје поједе га за здравље, а ламкање се наставља новим јајетом.
Маскирана поворка је једно од главних древних обичаја Прочке или Великих поклада. Организатори кажу да се ове године пријавило преко 80 маски, групних и појединачних. Обичај је да цело село изађе да види и поздрави маскирану поворку познатију као Сурети која је својевидни театар на отвореном. Маскирају се углавном мушкарци у групним и индивидуалним маскама, а маске морају да буду што смешније и страшније како би истерале демоне из њиховог села.
Ове године веома успешне маске су биле стара вештица са корпом црвених јабука и црном птичурином и њена сестра ,,зла маћеха“, такође вештица, које су здушно нудиле окупљене да загризу њихове јабуке… Најмања деца су их попреко гледала кријући се иза својих родитеља.
Веома упечатљива групна маска је била и ,,Сеоска кућа“ која се вртоглаво кретала са упаљеним огњиштем и домаћинима у њој. Успут, шпорет је толико наложен јако да је јело загорело и ширило непријатан мирис у целој тој урнебесној поворци.
Индивидулане маске у поворци представиле су присуство разних политичара, онај главни возио се у лимузини, ту је била и ,,жена сумњивог морала“ која не мења лик само јој је сукња сваке године краћа, било је ту и разних ,,сељанки које оговарају“, неизбежни Шумадинац, ,,плава Циганка“ која се смрзла од хладноће, васкрсли Бин Ладен, доста разних министара за спољне и унутрашње послове, амбасадора моћних земаља, кловнова, спретних и неспретних домаћица. Сви су непрестано излазили пред посетиоце и изводили разне ,,смешке“ и ,,комендије“ и засмејавали присутне, нарочито децу.
Сурети су уз песму, игру и забаву кренули из кањона Кучевишке реке и прошли главном улицом истерујући демоне и зле духове из њиховог села, поздрављајући мештане који су се чудили њиховој домишљатости.
Маскирана поворка је срећно стигла до школског дворишта где су их дочекали окупљени мештани и градоначелник Општине Чучер Сандево Сашко Комненовић који је присутнима честитао празник, подсећајући да је захваљујући Стефану Чекаловићу и његовим друговима Милошу Рајовчићу и Радовану Славковићу ова традиционална манифестација задњих година подигнута на виши и квалитетнији ниво и да очекује да ће тако бити и у годинама пред нама.
Најуспешнија маска ове године био је Деда Мараз који се појавио кад му време није збуњујући најмлађе. Испод црвеног костима нашао се Марко Чекаловић, док је друго место припало групној маски „Сеоска кућа“ односно Андреју Киранџићу и Влатку Белинском и треће место је припало групној маски ,,Стриптиз клуб Пеце“ Предрага Нешковића.
На трибинама у школском дворишту ове године окупило се преко две и по хиљаде људи, према слободној процени, махом мештана села Кучевишта и околних села, пријатеља и рођака и добронамерника који су дошли на ову забаву. У културно-уметничком делу програма први су наступили млади фоклористи из КУД ,,Александар Урдаревски“ из Сандева који су показали колико су вредни и посвећени свом задатку.
Фолклорни ансамбл ,,Севдах” из Врања ове године гостује други пут за редом. Ове године за њих је организована посета древном манастиру Свети Арханђел Михаил надомак Кучевишта као и поподневна забава. Њихов председник Владимир Јанковић каже да ће гостовање на Скопској Црној Гори памтити по срдачности и гостопримљивости домаћина, одличној организацији, дружењу младих.
Веома инспиративан наступ имали су и млади фоклораши из КУД Вук Караџић из Кучевишта који су задњих годину две своје активности у својој општини показали на најбољи могући начин.
Генерални покровитељ овогодишње манифестације је Општина Чучер Сандево уз подршку пријатеља манифестације.
Разгледница Скопске Црне Горе
Нена Ристић Костовска