Иако има лепо развијен приватни бизнис и бројне обевезе у породици, Ленче Радосављевић из Сандева на Скопској Црној Гори проналази времена и за омиљени хоби, а то је плетење капа и шалова и одевних предмета и хеклање ташни и модних детаља. Каже да јој ручни рад помаже да се одмори и да креација коју ствара испод својих вештих прстију представља равнотежу између њених обавеза и уживања
На Скопску Црну Гору дошла је из Прилепа пре више од тридесет година, и то због љубави са Љубомиром, својим супругом са којим има два одрасла сина Данијела и Предрага. У својој средини важи за предузимљиву, вредну и способну жену. Креативност, упорност и прецизност су њене врлине, а љубав према према ручном раду гаји од детињства.
„Љубав према плетењу носим још од најранијих дана. Те традиционалне вештине су ми одувек биле блиске и привлачне. Припадам генерацијама које су одрастале поред мајки и бака са иглама у рукама. Касније када сам и сама постала мајка и када је синовима требало да исплетем неке џемперчиће са фудбалским апликацијама ја сам то за пар дана без проблема урадила…Касније сам плела занимљиве новогодишње капе, шалове, не зна им се броја… Неката и до 2, 3 сати после поноћи…Сећам да сам урадила једне црвене новогодишње џемпере са јеленима и пахуљицама. Уочи Нове године планирали смо да идемо код мојих у Прилеп. Случајно сам сазнала да се унуку мог брата допада такав џемпер, па сам желела да га изненадим и обрадујем. Устала сам раније и до 3 сати поподне џемперчић је био готов, после смо кренули у госте да га однесемо… Није ми било тешко. Једва сам чекала да завршим и да видим како ће испасти, још више ме испуњава ако знам да се то некоме допада и да ће га носити, посебно ако је у питању неко дете, наш унук Душан или драга особа…
Своју креативност и предузимљивост Ленче је увек користила да споји лепо и корисно. Све од ручног рада што оком види рукама ради, а свакодневно на интернету ,,прошета“ у потрази за новим креацијама и идејама. Тако је било и са хеклањем.
,,Ко зна да плете, моћи ће и да хекла. То сам видела на интернету и одмах почела. Ако се зна основни бод ово није тешко. Ради се пажљиво, петља по петља. То више на исти начин не може да се понови и зато су хеклани предмети уникатни. Ради се трикотажним концем (познатији као мекрам) од чистог памука, а иглом се извлаче петље и праве чворови. Овај начин плетења потиче из Арабије, Јужне Америке, веома је заступљен у Турској, Русији. Код нас у Европи користи се од 19. века, нарочито у Холандији, земљама источне Европе, код нас на Балкану. Задњих година поново је у моди овај начин плетења, тако да на интернету можете не само да научите начин израде, већ и да нађете шеме и готове радове. Тако да је инспирација доступна…
Живимо у времену када технологија у све већој мери замењује човека у већини послова и када серијска производња замењује традиционалне ручне радове. Хеклање остаје вештина која не може машински да се ради тако аутентично. То значи да је сваки комад уникатан. А онај који зна како тече процес плетења или хеклања, као и квалитет конца односно материјала и колико креативности и упорности треба уложити у свако парче, зна праву вредност ручно рађених одевних предмета или модних детаља.
,,Ручни рад се више цени у иностранству него код нас, иако је код нас још увек веома заступљен као вештина. Имала сам прилику да будем више цењена од људи из иностранства, за њих је то равно уметности, нешто непоновљиво…Једном приликом смо летовали у Грчкој и људи, нарочито жене су ми прилазиле и желеле да виде моју торбицу и хаљину за плажу. Питали су где сам то купила, чија је креација… Рекла сам да то радим сама и да је то код нас веома заступљено. Чудили су се…
Дан за даном Ленче се усавршавала и почела да израђује ташне. Најпре себи, снаји Ани, касније и по наруџбини. Каже да је за израду једне ташне потребно неколико дана, некад и мање. Прати се задати модел, затим се украшава ланчићем или плетеном ручком, ставља се и неки други украс по жељи.
„Постоји све већи интерес за ове ручне радове, све више се цени од серијске производње. Торбе су постале прави хит. На иницијативу млађег сина своје производе сам промовисала на фб профилу. Стизале су и наруџбине. Тако да са сигурношћу могу да кажем да од овог хобија може и да се заради, као од сваког другог посла, посебно ако се ради с љубављу и упорношћу. Плетење и хеклање су мој хоби, нисам размишљала још шта би било када би ми то био посао. Али, једно је сигурно, чак и као хоби може да буде добар извор прихода, каже љубазна домаћица.
За Ленче Радосављевић плетење и хеклање је јога, својевидна медитација, склониште од стресова, напорног радног дана. Зато свакодневно упражњава свој лек, своју пасију, одавно не броји своје креације, свака је нова и одлази код људи који желе да је носе. Поручује да свако, нарочито жене и млади људи непрестано морају да развијају своју љубопитност, да буду храбри и упорни у откривању личног потенцијала, јер сваки човек има неки свој таленат, а једино упорним радом може и да га развије и доведе до савршенства. Како у шали каже – треба имати петљу…
Нена Ристић Костовска