Централном видовданском манифестацијом на Скопској Црној Гори у организацији Српског културног, просветног и информативног центра „Вук Караџић“ у селу Кучевишту, у присуству преко хиљаду људи, обележена је 635. годишњица Боја на Косову.
,,Аутохтони Срби региона Скопске Црне Горе вреднују и поштују своје корене и следе дух својих предака. Такође уважавају и чињеницу да живе у мултиетничкој држави и настоје да граде мостове сарадње и повезивања српског и македонског народа са припадницима осталих етничких заједница“, главне су поруке овог скупа
Трибине спортског игралишта у селу Кучевишту на Скопској Црној Гори биле су испуњене до последњег места, на Видовдан, 28. јуна, лета Господњег 2024. године. Ни добри познаваоци прилика у овом крају где организација манифестација сваке врсте представља увек нови изазов, не памте да је било толико људи. Најупућенији кажу да је на трибинама 1000 људи, а да је исто толико посетилаца било ван игралишта, на околним терасама и свуда где је могло да се стане и проследи свечаност у част косовских јунака.
Док се импозантна свечаност у знак сећања на свесну жртву кнеза Лазара и косовских мученика који су погинули у Боју на Косову 1389. године, одвијала на платоу испред основне школе „Свети Кирил и Методиј“, ширио се звук громогласних аплауза и песама посвећеним најзначајнијем делу српске историје.
Видовдански дух дубоко је укорењен у сећањима и животима ових горштака. Имају најавеће право да славе, јер њихова аутохтоност потиче управо из старог немањићког језгра, Косова, Качаника, Биначког поморавља, Штрпца, Витине, Ђурђевдола из свих места из којих су њихови преци крочили на ову страну свете Скопске Црне Горе.
Није било посетитеља из ове општине који није потврдио да су Видовдан и Савиндан два највећа српска празника. Како кажу, први нас учи како се за веру живи, а други како се за веру умире. Видовдан није само дан у години, празник, већ вечност у дану, захвалност свима који су положили своје животе за отаџбину, и обележава се не само у Србији и региону, већ широм света, где год живе Срби.
Свечаност је у присуству званичника међу којима је била амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, госпођа Невена Јовановић, затим амбасадор БиХ господин Драган Јаћимовић, почасни конзул Републике Србије у Куманову господин Владимир Стајић, почасни конзул у Охриду господин Михајло Филев, градоначелник Општине Чучер Сандево господин Сашко Комненовић, представник Општине Врање, затим представници домаћих невладиних организација, бројни гости из матице Србије, са Косова и Метохије, представници медија.
По интонирању химне Републике Македоније и химне Републике Србије, изведен је богат културно уметнички програм који је обухватио рецитал, малу ревију народних ношњи овога краја, наступе фолклора…
У име организатора свечаности се обратио Богољуб Нинић, председник СКПИЦ „Вук Караџић“ и дугогодишњи прегалац у очување српских корена и традиције на Скопској Црној Гори. У свом веома емотивном говору изразио је понос и уважање свима који су стали уз њега да као добри домаћини достојанствено обележе овај свети празник. Захвалио се Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, локалној самоуправи и привредницима за покровитељство овој манифестацији.
,,Веома је битно напоменути да аутохтони Срби региона Скопске Црне Горе вреднују и поштују своје корене и следе дух својих предака. Они су били, јесу и остаће Срби, а такође уважавају и чињеницу да живе у мултиетничкој држави и настоје да граде мостове сарадње и повезивања српског и македонског народа са припадницима осталих етничких заједница“, поручио је Нинић.
Присутнима се обратио и градоначелник Општине Чучер Сандево, господин Сашко Комненовић који је нагласио да је обележавање значајних датума из историје српског народа од изузетног значаја, посебно Видовдана када се с благодарношћу сећамо жртвене љубави светог кнеза Лазара и свих светих мученика косовских и новомученика српских., што посебно даје снагу да заједно можемо постићи још више…
Задовољство и уважавање због организације видовданског скупа на Скопској Црној Гори, међу аутохтоним Србима, изразила је и амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, госпођа Невена Јовановић која је присутне поздравила речима:
„Видовдан је дубоко уткан у нашим сећањима. То је оно што нас покреће и окреће ка истрајности и заједништву. Овај скуп је веома значајан у правцу показивања слоге и поштовања међу Србима на Скопској Црној Гори, у старом немањићком језгру. Наша обавеза је да памтимо, да градимо мир и стабилност и негујемо добре односе и доказујемо да српски народ нема ближег од македонског народа, поручила је Јовановић.
Поздравне говоре упутили су други гости и поштоваоци региона Скопске Црне Горе, међу којима су кардиохируг Александар Милутиновић из Београда, Никола Томић из Београда, затим Александар Божиновски саветник градоначелника Општине Врање.
Телеграм честитке стигао је и од уваженог професора Станислава Станковића из Београда, лингвисте у Институту за српски језик и професора српског и македонског језика на Филолошком факултету у Косовској Митровици. Професор Станковић је у свом писму изразио срдачне честитке и уважавање поводом обележавања Видовдана, подсећајући се на дане проведене на Скопској Црној Гори приликом научних истраживања из области српског језика.
Културно уметнички програм својим наступом обогатили су и ученици основне школе Свети Кирил и Методиј, која је једна од три школе у Македонији у којој се настава одвија и на српском наставном језику. Они су извели рецитал народних песама косовског циклуса.
Млади фоклораши из СКПИЦ „Вук Караџић“ извели су сплет игара из Скопске Црне Горе и приредили малу ревију женских народних ношњи. Имали су шта да покажу.
Културно уметничко друштво „Копаоник“ из Лепосавића, из Републике Србије, наступили су сплетом игара и песама са Косова и Метохије и својим наступом заувек освојили срца овдашњих људи.
Видовдан је празник посвећен Лазару Хребељановићу који је у народној традицији познат као цар Лазар. Био је српски средњовековни кнез, рођен 1329. године у Прилепцу, код Новог Брда. Васпитаван је у хришћанској вери на двору цара Душана. Оженио се царевом рођаком Милицом, од лозе Немањића, а године 1353. добио је титулу кнеза. Након распада Српског царства створио је велику и моћну државу са престоницом у Крушевцу, Моравску Србију која је обухватала сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве.
Косовска битка или Бој на Косову, вођена је на Видовдан на Газиместану, недалеко од Приштине. Српску војску предводио је сам кнез Лазар Хребељановић, а турску султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом. Према предању, у почетку битке српска војска је потиснула противника и један од српских витезова Милош Обилић успео је да убије султана и натера турску војску да се повуче. Међутим, део турске војске се није потпуно повукао, касније у току дана извршили су заседу на Лазара и његову пратњу и убили га мученичком смрћу.
Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго по Косовској бици у народној традицији, посебно у српским народним епским песмама косовског циклуса, где је уз Милоша Обилића, главни лик.
Видовдан остаје дубоко укорењен у српском народу као симбол храбрости, отпора и слободе, и наставља да се обележава с посебним пијететом и значајем. У области Скопске Црне Горе не случајно, јер историјски подаци говоре да је досељавање Срба са Космета на ову страну планине и започело управо након Косовске битке, а интензивније након сеобе под Арсенијем Чарнојевићем…
Косово, земљо моја вољена, земљо славних витезова Лазара и Милоша…одјекивало у брдима до дубоко у ноћ из грла младих нараштаја који корен свој знају и желе да очувају, док је др Роза Гурмешевић одјављивала програм овогодишње централне манифестације поводом Видовдана на Скопској Црној Гори.
Нена Ристић Костовска