Четврти циклус Програма ,,Причаоница за децу и младе” који организује Удружење грађана за чување и неговање српског језика и ћириличког писма Азбука срб, Скопље, има за циљ да ,,исприча приче” које се односе на језик, књижевност, обичаје и културу српског народа. Трећу годину за редом обележава се Дечје Сретење, ове године комбиновано, у неким срединама са физичким присуством и онлајн путем презентације.
Сретење важи за најсвечанији празник у хришћанству, а слави се у част сећања на тренутак када је Исус Христ 40. дана по свом рођењу донет у божји храм да се представи Богу. Најважнији тренутак је његов сусрет са богоугодником Симеоном Богопримцем који га је примио на руке, што је било први пут да свети човек, побожни и праведни у малом Исусу Христу види Бога Спаситеља.
Колико год су деца мала или велика, па чак и одрасли, сви волимо приче из давнина. Према народном предању сматра се да се на Сретењу сусрећу зима и пролеће. Мразеви попуштају, а природа се припрема за долазак пролећа.
Сретење је важан датум за српски народ и за њега су везани многи историјски догађаји. Наиме, на Сретење 1804. одржан је збор у Орашцу, под вођством Карађора Петровића, којим је почео Први српски устанак што је био почетак ослобађања од труске империје. На Сретење, 1835, донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије, па се у том смислу слави као дан уставности, односно Дан државности Републике Србије. Мање познат податак је да је на Сретење 1909. године у Скопљу одржана прва скупштина Срба у Отоманском царству.
Шта се у том периоду догађало на културном и језичком плану? Неизоставно, време након Првог српског устанка и године које предстоје својеврсни су прозор у свет, време када су Срби почели да се школују на престижним европским универзитетима, време када су смелије и чешће почели да показују културно богатсво свога народа, нарочито језичко. Ту се пре свега мисли на Саву Мркаља који је 1810. године у Будиму објавио своју расправу под насловом ,,Сало дебелога јера либо Азбукопротрес”, чиме је азбука кренула пут савршенства. Вук одлази у Беч и 1814. године објављује ,,Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану”, 1815. године објављује ,,Народну сербску пјеснарицу”, а 1818. објављује ,,Српски рјечник” од 26.270 речи.
Прича о Сретењском уставу садржи неколико најважнијих података о томе да је овај највиши правни акт усвојен на заседању Народне скупштине, 15. фебруара 1835. године у порти цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. На Скупштини је присуствовало 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника.
Иначе, Сретењски устав је имао 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену на округе, срезове и општине. Успостављено је пет министарстава: правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела и просвете. После само 55 дана Сретењски устав је опозван од стране великих сила као претерано либералан.
Боје Трећег дечјег Сретења физичким присуством успешно је одбранило тридесетак малишана из ООШ Невена Георгиева Дуња и њихова професорка Маја Трајковић са којом су у оквиру ваннаставних активности разговарали о овом празнику на дечји начин. Претресала су се важна питања о томе шта је то национални празник, верски празник, а шта је историјски догађај. Уз то појавиле су се многе речи, познате и непознате, многе су сличне или исте као у македонском језику, а неке су и смешне, како кажу ови вредни ђаци. Иначе, они раде у веома позитивној атмосфери, а њихов мото је ,,Учи, учи, глава бучи”, па су пловећи кроз игре, асоцијације, кратке презентације и квизове заборавили на хладно време по коме родитељи чекају испред школе.
Пројекат ,,Причаоница за децу и младе” реализује се у сарадњи са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Републике Србије, Општином Центар, КИЦ Спона.