Ритам Скопске Црне Горе чине њени људи, њихови обичаји, надања, жеље. Људи су овде побожни и воле празнике, јер им доносе радост, повод за окупљање, славље. Крсна слава је, поред Ускрса и Божића највеселији и најважнији дан у верском календару овдашњих продица. Чак и садашње младе генерације посвећене су очувању ове традиције као духовне вредности која се преноси с колена на колено
Сезона крсних слава почиње о Петковдану, 27. октобра, па иде Митровдан, почетком новембра, после тога долази свети Георгије, односно свети Ђорђија или Ђурђиц како пише у верском календару, затим свети Аранђел, па Богородица Пречиста, па посни свети Ђорђија, па свети Никола ,,бела брада“… Сваки домаћин у овом крају размишља, планира, домаћица такође, јер ваља дочекати госте у част свеца и прославити славу како приличи православцима. Спремају се разне врсте салата, печења, куваних јела, а слаткиши су постали уметност. Али, од 4. децембра до 6. јануара трају Божићни пости и о славама се служи само посна трпеза.
Много пута споменута осам села са православним живљем у Општини Чучер Сандево имају свој ритам, навике, обичаје. О светом Преображењу (19.09.2022) разговарали смо са градоначелником ове општине Сашком Комненовићем који је тада рекао: „Наше становништво има свој корен овде, има своје обичаје, своју земљу. Вековима је то тако. Та повезаност људи највише се види о празницима. Ако слави манастир Свети Никита у Горњану, празнују и људи из Бањана, Чучера, Кучевишта, Побожја…и сви иду у то село на славу, било да је сеоска слава или да је у питању крсна слава. Ми одрастамо с тим и од малена знамо која фамилија коју славу слави. Ако слави село Побожје сва доња села славе и празнују тај празник. То је зато што се ми међусобно добро познајемо, ако кажете Комненовићи зна се да су из Кучевишта, ако кажете Ливринићи зна се да су из Чучера, ако су Кметови зна се да су из Побужја…Сви смо ми крвљу повезани, имамо рођаке, склапају се бракови, рађају се деца, наше фамилије живе својим традиционалним вековним ритмом и бићу срећан ако то остане тако…, Истакао је градоначелник том приликом.
Игор Славковић млади домаћин из села Кучевишта је о светом Георгију дочекивао госте у свом дому заједно са мајком Верицом, супругом Христином и децом. Њихова кућа је готово у дворишту древне цркве Свети Спас. Иако је дан наше посете био резервисан за Патерицу као трећи дан славе када долазе гости који нису могли да дођу раније, није била ништа мања гужва у односу на претходна два дана, кажу домаћини. Срдачност домаћина се огледа у добродошлици коју сви чланови породице изражавају својим гостима, од најстаријег члана до најмањег детета.
„Крсну славу сам наследио од оца Младена, а он од његовог оца Стојка, односно мог деде, а од мене ће је наследити мој син Немања. Тако то иде код нас, по мушкој линији. Славимо три дана. Први дан је Кана или Заслуг, дан уочи славе, сече се колач. Уназад неколико година зовемо оца Марка Манојловића који нам тај обред опева на српском. Код нас постоји обичај да се тога дана кани, позову се они гости које смо планирали. Док сам био дечак носили смо ракију и позивали. Обично ти отац каже, позови тетку, ујку, кума, побратима, најближе комшије. Ми као деца идемо од куће до куће и канимо госте. Гостију је увек било и биће, мада скоро седамдесет посто фамилија у Кучевишту слави овог свеца, славе Славковићи, Комненовићи, Киранџићи, Усовићи, Видинићи, Чековићи, Рајови, осам до десет фамилија, а то је широк појам, али у госте нам долазе они који славе друге славе, пријатељи и рођаци из других села, из Скопља. Сада је то много другачије, сада смс поруком или позивом канимо госте, шта можемо, и да одемо код њих људи су на послу, имају својих обавеза. Нажалост, дошло је такво време отуђења људи па многи домаћини изостављају Кану и Патерицу и славе само дан свеца, неки само ломе колач, а неки се и одричу славе, што није добро…, каже Игор Славковић, домаћин.
На дан Заслуга или Кане, односно дан уочи славе имају веома карактеристичне обичаје. Те вечери домаћин ставља понуду свецу, односно у тањир ставља од свега што је припремљено, у чаше сипа ракију, вино, воду и те ноћи нуди свеца том храном. Домаћин или неко од укућана обавезно остаје на бдењу у част свеца.
„Ја сам одрастао у том амбијенту и моја деца то наслеђују од мене и настављају као традицију, и они имају своје госте и иду на славе својим вршњацима. Што се тиче првог дана славе Кане како је ми зовемо, треба нагласити да је код нас обичај да се месе три колача, три хлеба. Један се ломи или ,,крши“, други се сече у крст и сипа се вино, а трећем се вади средина и тај колач се чува на прозору три дана док траје слава, као знак да та кућа слави славу и да чека госте, каже Славковић.
Иначе, други дан славе даје се ручак и вечера, то је дан свеца, кажу домаћини, ако је среда или петак трпеза је обавезно посна, значи пасуљ, риба, салата. Раније су се служила кувана јела, супа, стављала се слата, после тога ораси, грожђе, ко шта има. Славска свећа се обавезно пали за време ручка или вечере.
„Ја сам из Ранковца код Криве Паланке, код нас је слава један дан, сече се колач и послужи се жито, запали се славска свећа, дођу гости и то је то. Овде људи много више држе до својих обичаја. Рецимо велика увреда је ако вам неко не дође на славу, поготову од ближе родбине. Онда ни ви не идете кад његова породица слави, а то није добро…Што се тиче спремања јела, треба око недељу дана да се све то припреми. Док је могла свекрва Верица је спремала, а сада ја спремам. Научила сам од ње како се спремају овдашња јела, шта се послужује за који празник, како се меси колач…
Трећи дан славе зове се Патерица, то је дан када домаћин испраћа славу. Долазе гости који нису могли да дођу претходна два дана, долазе и комшије и рођаци. Много пута то може да буде и највеселији дан, гости су мало попили, запевали, расположили се.
Становници ових села се препознају и по свом добром здравом хумору, који веома често може да буде и на свој рачун. Почетком сезона слава обнавља се једна анегдота о младом менаџеру скопске пиваре кога су шефови питали како гледа на продају и где ће се ове сезоне пиво највише продавати. Млад човек размисли мало па каже да ће у Охриду турстичка сезона потрајати и да ће се тамо највише пива продати. Генерални га прекорно погледа и каже: Грешите, млади колега! На Скопској Црној Гори сезона траје током целе године, сад почињу славе, а после ће лето…
Игор Славковић са супругом Христином има троје деце, најстарију кћер Тамару ученицу средње економске школе, сина Немању ученика средње машинске школе и најмлађу Јовану ученицу првог разреда. Сво троје деце Славковићевих образовало се на матерњем српском језику у основној школи. Сво троје деце Славковићевих одраста у традиционалном православном духу, па као родитељи не треба да брину, јер има ко славу да наследи и ко да долази.
Нена Ристић Костовска
Разгледница Скопске Црне Горе
