Програм „Причаоница за децу и младе“ који Удружење грађана Азбука срб из Скопља организује у сарадњи са Управом за дијаспору и Србима у региону доступан је и ученицима ООШ ,,Александар Урдаревски” у селу Сандеву у Општини Чучер Сандево.
Ове сезоне у рад ове мисије за чување и неговање српског језика у нашим срединама укључује се петнаестак ученика четвртог и петог разреда школе у Сандеву. Овога пута са својом наставницом Валентином Сурловском одабрали су тему ,,Мој омиљени јунак из села”.
,,Деца воле описе јунака. Било да су то примери из литературе, филма, неке приповетке из читанке или су то примери из свакодневног живота. Више воле да причају о позитивним јунацима. Будући да се ради о сродним језицима деца се лако изражавају, јер се многи придеви као на пример вредан, храбар, поштен употребљавају у нашој свакодневици тако да се с лакоћом и примењују.
Деца воле да истакну нечије добре особине, и ако је неко добар то одмах сазнајемо. Омиљени јунак из села је најчешће њихов рођак, најчешће деда, или добар друг. Радо говоре о својим узорима, срећа је што живе у здравој средини где се праве вредности чувају тако да им није тешко да се идентификују са позитивним људима из своје околине, каже Валентина Сурловска, сарадник Причаонице.
Млада наставница Валентина Сурловска каже да јој је искуство из Причаонице драгоцено не само због подршке коју има у свом радном колективу, већ и због могућности допуњавања садржаја из опште културе.
Мој деда је мој јунак
Мој дека је најбољи човек ког сам икада срео. Њега воле сви унуци, сва комшијска деца и сви пријатељи. Мој дека је увек спреман да помогне свима, да са сваким поразговара и да свакога саслуша. Његове име је Раде и има 65 година. Некада давно бавио се пољопривредом, радио је на њиви по цео дан. Ујутру је био на пијацу, а прекоподне радио је на њиви, садио је буквално све у својој башти само да би зарадио новац и да прехрани своју породицу. Мој дека је мој јунак зато што је давао храну оним људима који нису могли да купе, јер нису имали пара. Увек је био дарежљив и несебичан, поштен. Он је сада мало ,,истоштен” руке су му храпаве од напорног рада, али га ја и даље волим…
Христијан Љубовчевски