Леп сунцем обасјан дан на Скопској Црној Гори. Празник је, Прочка. Дан помирења и праштања који се овде вековима слави. Леп обичај човекољубља и духовности који се преноси с генерације на генерацију које свој живот воде према ,,црвеном слову”. Празник овде није нерадни дан, дан без догађаја погодан за одмор. Не. Ово је празник испуњен обичајима. Од раног јутра млађи траже ,,прочку” од старијих и одлазе у госте или примају госте ради опроста грехова: ,,Прости ми”, и ,,Просто нека ти је, мило, и од мене и од Бога”.
Маскирање је поред праштања главно одличје Прочке или Великих поклада. Обичај је да цело село изађе да види и поздрави маскирану поворку од неколико десетина маски које су овде познатије као Сурети. Маскирају се углавном мушкарци у групним и индивидуалним маскама. Групне маске су ,,Свадба године” која подразумева младожењу, младу, односно невесту, кума и старог свата, девера, свекра, свекрву, затим многе изненадне, зване и незване госте.
Друга групна маска је ,,Погреб”, а у поворци могу да се виде и многи светски и домаћи политичари, војници, домаћице, па чак и бебе у колицима.
Поворка је кренула око поднева из кањона Кучевишке реке, као и вековима уназад – у сусрет игри, забави и смеху. Младожења и млада опремљени по послењој моди, дочекивали су сватове, целу ужу и ширу фамилију.
Присутне су и друге маске као што су војници, рањеници, лекари, кловнови, председници, политичари и многи други ликови који осликавају нашу свакодневицу. Ову свадбу прате и многе непредвиђене ситуације, изненадни гости, много шале на свој и туђ рачун, али у принципу сви се труде да свадба прође у најбољем реду.
Како сазнајемо, младожења се жени трећи пут, искусан је и потпуно безбрижан, нада се да је овога пута нашао праву. Одело није морао да купује, јер се три године узастопно жени, па мода није могла да прође. Једно је сигурно кажу зли језици из публике, ,,три године није ишао код брице на шишање па је ,,израдио” сасвим добре коврџе, дај Боже да нека вашкица не залута на ту страну…Што се тиче невесте и она је по последњој моди имала брадицу од једно два три дана, и права је срећа што се патике ове сезоне носе на све па и на венчаницу. Тако да можемо да одахнемо.
Сурети су уз песму, игру и забаву обишли све главне улице у селу поздрављајући мештане. Успут је било и малих незгода око стајлинга у смислу поцепаних чарапа, тесног грудњака, пуцале су брателице, скидала се и поправљала шминка. Сви су водили рачуна о свом изгледу, нарочито женски ликови који се здушно слажу у једноме да је прави душманин онај који је измислио штиклу, али женско је, мора да трпи.
Овогодишњи Сурети донели су много нових идеја па су се неки први пут видели, а неки су стални гости годинама. Од традиционалних маски уочава се присуство свекра у српској народној ношњи која подразумева обавезну шајкачу, белу кошуљу, клашњене панталоне, доламу, опанак најновији модел, појас, док је свекрва изабрала модернију варијенту, односно шарено комплетче од ,,жоржетче”. Обула је шарене домаће папуче и тиме предухирила ове младе на штиклама, обула је црне мушке чарапе које се вероватно слажу са црним мислима око слоге са будућом снајком, али трећа срећа… Овај пар сватова је био савршено миран и примеран, свадбу су истерали без треме, у најбољем расположењу. Види се да им није први пут, и ко зна колико ће још пута онај њихов син ,,несрећник” да се жени…То само Бог зна…
Старосватица и извесна Сузана са тетоважом на десном рамену била је у фазону ,,треба ми раме твоје да плачем на њему, од ових штикли”, док се једна висока ,,дама” којој нисмо успели да сазнамо име злопатила са сандалама, али је због лепоте све издржала.
Издаваја се и маска полицајца, једног од највеселијих сватова на свадби. Уби се човек играјући. Па да је било кола које није знао, ајде де, а он земљу не дотиче. Предност овог ,,полицајца” је у томе што је читаво време свадбе носио кофер са хладним пивом и отварао ради освежења и здравице. А колико је пара дао ,,у плик” није нам познато.
Након обиласка свих важнијих места у селу, свадбена, погребна поворка а у њој многи политичари, лекари, деца, кловнови и сваке друге врсте сурата, срећно су стигли до места венчања, ,,на сред село” где су сви важни гости заиграли, а они из ,,погреба” бацише венце па пређоше на ову страну где се свадба славила.
Маскираној поворци и окупљеним мештанима обратио се и градоначелник Општине Чучер Сандево Сашко Комненовић који је присутнима честитао празник и доделио награде најуспешнијим маскама. Награду за маску српски свекар добио је Живко Каровчевић Вук, а награду за најмлађег маскираног Стефан Шегмановић, док је најлепшу маску имао Горан Марковић. Пријатељи манифестације добили су пригодне захвалнице.
Овогодишњи организатори Стефан Чекаловић, Радован Славковић и Бојан Марковски захвалили су се свим учесницима, спонзорима и локалној самоуправи, са жељом да догодине буде још боље и бројније.
Програм „Причаоница за децу и младе“ организује Удружење грађана Азбука срб из Скопља у сарадњи са Управом за дијаспору и Србима у региону и основним школскама ,,Александар Урдаревски” у селу Сандеву и „Свети Кирил и Методиј“ у селу Кучевишту у Општини Чучер Сандево.
