У граду под Шаром познат је као најбољи математичар у својој генерацији. За освојено прво место на такмичењу из математике, физике и логике, на коме је освојио максималан број поена, добио је стипендију приватне гимназије Јахја Кемал у Тетову. Глума је такође његов велики младалачки изазов, остварио је неколико упечатљивих улога у „Летећој тетараској трупи“ у Тетову. Неколико година је члан српско македонског удружења где учествује у многим пројектима за неговање српског језика и културе. У слободно време воли да одигра партију шаха, погледа добар филм или да планинари. Због своје духовитости увек је радо примљен гост у друштву својих вршњака, а причу о свом пореклу зна и радо је препричава
Тетово је одувек било место где су се укрштале многе културе, вере и нације. Ипак, овај град има свој неки ред, своја правила, пулсирање. Свако се са сваким познаје, свако свакога поздравља, са сваким може да се успостави „конекција“. Све је лежерно, а ипак благовремено. У старом градском језгру у близини градске цркве посвећене Светом Николи и данас постоји калдрмисана улица, некада се звала Светосавска, а мали број старих Тетовчана и данас је тако зову. Легенда каже да је Растко Немањић овуда прошао на коњу кад је одлазио на Свету Гору путем замонашења.
Домаћин светосавске Причаонице за децу и младе, у граду под Шаром, је средњошколац Матеј Печеновић. Иако је Тетово мали град у коме се готово сви међусобно познају каже да га људи често питају о пореклу његовог презимена и о томе како се звао предак по коме носи презиме. Матеј зна причу па је радо препричава.
„Печеновићи су више од једног века у Тетову. Пореклом смо из Призрена. У питању је стара српска породица, а легенда о њеном опстанку чува се и преноси с колена на колено. За време турске империје у Призрену је живело четворо браће Печеновића. Њихова слога и поштење падала је у очи па су често били на мети турских заптија који су их провоцирали и нападали. Њих четворица су у самоодбрани, у једној тучи, убили турског војника. Плашили су се освете и прогона. Тројица браће је одмах променило презиме како би заварало траг, и они су остали у Призрену, а мој прадеда је одлучио да то не чини, већ да задржи своје часно име. Није му било другог излаза него да се исели. Тако је он дошао из Призрена у Тетово. Из једног града под Шаром у други, само на другој страни планине, у Македонији“, каже млади Матеј Печеновић.
Овај младић познат по томе што је најбољи математичар у својој генерацији. За освојено прво место на такмичењу из математике, физике и логике, на коме је освојио максималан број поена, добио је стипендију приватне гимназије Јахја Кемал у Тетову.
„Већи део наставе се одвија на енглеском језику, а предмети македонски језик, историја и георгафија се изучавају на македонском. Волим математику и желим да будем професор математике или физике. Намера ми је да студирам у Канади и да тамо остварим каријеру, тамо живи очева сестра, моја тетка. Иначе, по очевој линији, дакле отац и деда су били изузетни математичари, али им то није било занимање, а моја мајка је медицинска сестра. Значи математичар сам на Печеновиће, додаје у шали.
Глума је такође његов велики младалачки изазов, остварио је неколико упечатљивих улога у „Летећој тетараској трупи“ у Тетову и на пројектима за младе у Удружењу Срба и Македонаца „Бранко Чајка“ у Тетову.
„Најдража улога ми је била звер из представе „Лепотица и звер“, уживао сам, а најнапорнија је била улога Јеврејина у логору у представи „Живот је диван“ која је заснована на филму Роберта Бенинија. Обе представе радили су режисери Владимир и Зоран Јовановски у Летећој театарској трупи у Тетову. То су незаменљива животна искуства и одлично дружење.
Неколико година сам члан српско македонског друштва „Бранко Чајка“ из Тетова где учествујем у многим пројектима за неговање српског језика и културе. Ове години обележен је јубилеј 30 година рада и 10 година манифестације „Пишемо и стварамо на српском језику“. Учествовао сам у многим летњим школама, ексурзијама, представама, задњих година био сам водитељ дечјих манифестација. Волим то дружење, значи ми. Незаборавна су и искуства са Споном, Азбуком, и другим организацијама. Незаборавни су и људи са којима сам се упознао, попут песника Власте Ценића из Дољевца код Ниша. Гостовање у његовој школи, кући, на нишкој телевизији…
А, једне године, због улоге Господина Аждаје у дечјој представи „Биберче“ удружења Азбука срб из Скопља пустио сам косу. Нарасле су ми сарме на глави. Ставио сам огромне начаре, костим је био веома упечатљив и чини ми се да су ови мањи глумци у представи били веома збуњени…Улога је имала само једну реченицу „Кад ја дунем и ватру сунем“ и чим то кажем они се разбеже и оставе све чоколаде на даскама које живот значе, а ја се добро забавим…
У дому Матеја Печеновића и даље је весело. Његов најомиљенији лик је син старије сестре. Има три године и почиње да упознаје свет. Често је разлог смеха у кући. Има пуно енергије и трчи по кући и галами. Матеј има намеру да га упути у математику, глуму, шах, планинарење и уживање.
