Јубиларна манифестација дечјег стваралаштва „Пишемо и стварамо на српском језику“ коју традиционално организује Удружење Срба и Македонаа Бранко Чајка из Тетова и ове године је током викенда одржана у селу Лешоку. Окупила је децу и младе из многих средина у којима се негује и чува српски језик a писаnи су стихове на тему Рођендан
Посебан печат овом јубиларном сусрету оставили су и њени редовни учесници, сада већ средњошколци који су се нашли у улози водитеља, аутора честитке, певача, играча, глумаца. Сви они редовно долазе да се виде са песницима својим узорима и старим знанцима, да поздраве једно друго, да питају за некога, да се упознају са новим људима.
Ове године Програм Причаоница за децу и младе који се реализује у сарадњи са Управом за дијаспору и Србима у региону представило је двоје средњошколаца Анастасија Нешковић из села Кучевишта, ученица економске школе Васил Антевски Дрен из Скопља и њен друг из основне школе Немања Славковић, сада ученик средње машинске школе у Скопљу.
„Волим овде да дођем и да се видим са вршњацима из других средина. Мислим да смо током ових година стекли вредна пријатељства због којих треба доћи. Радујем се обнови овог комплекса и надам се да ћу се увек овде радо враћати. Иначе, није било тешко написати ове стихове. Била сам инспирисана па сам рекла: „Позвала сам другове, рођаке и кумове, да славимо овај дан, мој петнаести рођендан. Торта је прелепа, за све госте има, једно парче мени, а остало њима“, каже ова петнаестогодишњакиња.
Немања Славковић, ведар и предузимљив дечак каже да му проза некако не лежи, али да је зато написао кратку причу и то на листу хартије у којој у завршном делу каже да би волео да његова бака редовно слави рођендан. Једноставно, да дођу све бабе из села, рођаке старе и младе и њене другарице из школе још пре Другог светског рата. Главно мезе да буде салата од белог лука, црног лука, паприке, парадајза и салата од краставаца, мојој баки омиљена. Па да се цугне и по нека чашица, али само по једна. Е, то је рођендан који би се упамтио и препричавао по селу, па и шире. Главна тема би била колико година има моја бака, завршава своју причу Немања и даде часну реч да га очекује једна другарица из Тетова и оде.
У завршници ове манифестације својим стиховима представио се ученик Гимназија Раде Јовчевски Корчагин из Скопља, Мило Дамјановић који је у својим стиховима написао честитку овој манифестацији и кроз њу представио многе значајне ликове и догађаје у протеклих 10 година.
СРЕЋАН РОЂЕНДАН
Данас нам је диван дан
„Пишемо и стварамо на српском језику“
слави десети рођендан!
Лепо је бити за главу виши,
и још један стих срцем напиши!
Упознати песнике велика је част
и остати још увек детињаст!
Арсић и Ценић научили су нас
да је лепо када на дијалекту пишеш,
и да то има и смисла и стила!
Срђан је био прави глумац
и наш љубимац!
Филип нам је драг био
док је стихове мислио!
Соња нам је дама права
нек нам буде срећна и здрава!
Снеже нас је разиграла
и научила српска кола за бадава!
Па будимо срећни сви,
јер смо порасли скупа ми!
Нек нам је срећан овај наш десети рођендан
да нам се испуни сваки сан,
да будемо живи и здрави сваки дан,
да пишемо и стварамо песме и приче на српском језику
и да постане неко писац за белетристику!
