Јубиларна десета манифестација „Пишемо и стварамо на српском језику“ у организацији Удружења Срба и Македонаца „Бранко Чајка“ из Тетова окупила је јуче (29. октобра 2022) у Духовно-културном центру „Кирил Пејчиновић“ у селу Лешок, бројне младе ствараоце и њихове госте песнике и остале поштоваоце лепе писане речи

Удружење Срба и Македонаца Бранко Чајка из Тетова пригодним програмима ове године прославља јубилеј тридесет година рада и постојања. Међу заштитним знацима осим фолклора је и манифестација „Пишемо и стварамо на српском језику“ чији је идејни творац инжењер  Живомир Борић који је током свог председничког мандата у периоду од 2010. до 2014. године започео реализацију програмских активности финансираних од стране Министарства културе Републике Македоније и Министарства културе и информисања Републике Србије. У том смислу овај пројекат из области дечјег књижевног ставралаштва у години великог јубилеја има свој ништа мањи значај, јер се организује 10 пут.

Садашња председница овог Удружења музиколог Соња Трајковић Андонов у свом трећем мандату подвлачи да је „ова манифестација у свом трајању окопула око 350 младих стваралаца и њихове менторе углавном из три основне школе у којима се настава изводи на матерњем српском језику и то ООШ „Браћа Рибар“ из Табановца код Куманова, ООШ „Светозар Марковић“ из Старог Нагоричана и ООШ „Свети Кирил и Методиј“ из села Кучевишта у Општини Чучер, а редовни учесници су и деца из других средина где живи српска заједница, ООШ „Александар Урдаревски“ из села Сандева такође из Општине Чучер Сандево, „11.октомври“ из села Речице код Куманова, затим деца која прате програме за неформално изучавање српског језика КИЦ Спона и Азбука срб из Скопља, ученици из тетовских основних школа, деца из мешовитих бракова. Такође, међу редовним учесницима ове манифестације су и песници, наши драги гости из Србије, Власта Ценић, Стеван Милошевић, Виолета Јовић, Стојан Арсић, Филип Петровски и Славица Петровић из Скопља, наша Тетовчанка Славица Дабевска Кировска и други. Сви они су нас својим стихом подржавали све ове године на чему се искрено захваљујемо“.

Свечано отварање јубиларне манифестације почело је интонирањем химне под истоименим насловом „Пишемо и стварамо на српском језику“ коју је написао дугогодишњи споменути сарадник и песник Власта Ценић из Дољевца код Ниша, док је музику сачинио Гоце Симоновски, композитор из Тетова.

Иначе, програм је осмишљен и реализован у три целине. Прва под насловом Упознајмо славна имена српске културе (део пројекта „Школа српског језика, традиције и културе“ преко три игроказа за децу и то Азбука у којој су деца за свако казивала по једну народну удрост, затим Музеј где су могле да се сретну разне личности из културе, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Надежда Петровић, док је Времеплов представио ликове из књижевности па смо имали прилику да чујемо краће интервјуе са Лазом Костићем, Бором Станковићем, Браниславом Нушићем чије улоге су тумачили дечаци и девојчице чланови драмске секције вишегодишњи учесници ове манифестације.

У другом делу програма под насловом Упознајмо песника из Србије представила се Виолета Јовић из Ниша, чланица Удружења књижевника Србије, вишеструко награђивана за дела из књижевности и сликарства. Иначе, име Виолете Јовић везује се за оснивање фестивала дечјег стваралашта и ставаралаштва за децу Медијана који у Нишу такође има дугу традицују. Своје стваралаштво посвећује деци и младима. Пише поезију и прозу на српском језику и сврљишко-заплањском дијалекту као и приче на призренско тимичком говору чиме је осовјила слушаоце и учеснике фестивала у Лешоку. Веома непосредна, искрена и природна, навраћала се на тренутке свог детињства, бакин мирис хлеба и гибанице, прве несташлуке, заљубљивање.

„Све што жели да каже и поручи својим читаоцима, песник то стави у своје стихове и редове. Моје најзначајније збирке су Писмо са Месеца, Сунчев вез, Свитац у очима, Ја сам само песма, Шашава вила, До детета треба расти као и романе Арис без Тотела, Како сам постао псето, Нема књига, Шта ако…, Думе и друго. Иначе, док сам рецитовала стихове на свом матерњем језику, дијалекту, језику моје мајке Ратомирке неко ме је питао да ли је лакше писати на стандардном језику или на дијалекту. Одговрила сам да лакше мислим на дијалету, што значи и да лакше пишем. Оно што ме ја на овој манифестацији обрадовало је то да сам препознала креативност ове деце, њихов напор да се изразе, а то се види у употреби говора из њихове породице, окружења, што понекад и није стандард, али има емотивну вредност. Најважније је да не скидају туђе са интернета него да покушају да дају свој печат и то представе слушаоцима, закључује Виолета Јовић.

У завршници манифестације, свечаним читањем своје радове на тему Рођендан представило је 35 младих учесника. Колики је значај ове манифестације огледа се и у томе што су учествовали и средњошколци, они који су одрасли на овом пројекту, тако да остаје да пожелимо да они једнога дана преузму кормило овог веома значајног културног догађаја. До тада, одајемо захвалност и признање свим сарадницима Удружења Срба и Македонаца Бранко Чајка из Тетова и честитамо на идеји, креативности и упорности у организовању ове светковине поезије за децу и младе.