Далибор Китановић, председник КУД-а „Српски вез“ из Куманова
Од 2015. године је на челу КУД-а „Српски вез“ из Куманова, иако пре тога, како каже, није имао никакав интерес за фолклор. Схвативши суштину максимално се посветио очувању српске културне баштине у својој средини. Иза њега је седам година напорног рада, много концерата, гостовања, пројеката. Поводом деветог годишњег концерта у Дому културе „Трајко Прокопијев“ у Куманову са својим сарадницима био је домаћин господину Анро Гујону, директору Управе за сарадњу са дијаспору и Србима у региону, као и друштвима из других градова Македоније и Србије, пријатељима и поштоваоцима „Српског веза“. Као заслужном репрезенту културе Срба у Македонији додељена му је Златна медаља за заслуге и изузетно залагањe у јавним и културним делатностима од стране државе Србије и њеног Председника г-дина Александра Вучића
Наредне године КУД „Српски вез“ слави јубилеј, десет година постојања. Пред Вама су нови изазови у смислу да јубиларна година буде још успешнија. Ипак, шта је то што Вас посебно чини срећним?
Много тога је стало у ових седам година. Оженио сам се Јованом девојком коју сам волео, добили смо две девојчице Лену која је кренула у први разред, млађу Дуњу која иде у вртић. Живимо у Куманову. Ту су и моји родитељи, отац Младен и мајка Весна који живе на породичном имању у селу .Горње Којнаре. Они су нам огромна подршка као и породица моје супруге. Радим у Агенцији за остваривање права заједница у Скопљу, путујем свакодневно, али ми није ми тешко да испуњавам све своје обавезе…
Срећан сам када помажем супрузи око деце, а знам да их изненадим неким лепим ручком, поготово када знам да су уморне од својих обавеза. Уосталом, кухињу сам прилично усавршио током пандемије. Са друге стране, предстоји јесен и радови на имању мојих родитеља. Кад отац постави казан за печење ракије, бићу с њим. Овде, у КУД-у долази нова група деце и младих, одазив је изузетан, расположење одлично, опет ћу бити ту на пробама, наступима, гостовањима.
Пре седам година дошли сте у КУД „Српски вез“ и наследили првог председника и једног од оснивача Горана Стојковића. Шта сте хтели да постигнете?
И дан данас ми је тешко због његовог прераног одласка. Да је жив све би било другачије, боље, лакше… У то време био сам председник омладине ДПСМ, али сам схватио да постоји други, много креативнији начин за чување и неговање језика и културе Срба у Македонији. Искрен да будем, нисам био неки велики љубитељ фоклора, али прихватио сам се посла, јер сам схватио значај те позитивне енергије. Уосталом, водити КУД не значи играти у колу, већ креирати ту позитивну причу која укључује организовање путовања, наступа у земљи, региону и шире, водити рачуна о сарадницима, а циљ је да квалитетни људи раде са децом и омладином. Па и економски мотив је битан, јер код нас је чланарина минимална, а организовање наступа иде у оквиру пројеката преко којих најчешће добијамо средства. Најбитнија ствар је што су деца и млади склоњени са улице, а да бисмо им се понудили квалитетне садржаје треба пуно и да се ради…
Ко су Ваши сарадници? Који су најзначајнији пунктови КУД-а „Српски вез“? Најзад, ко су ваши чланови?
Постигнути резултати „Српског веза“ нису резултат само мог рада. Иза тога стоји тим који ради на остварењу наших програмских циљева и реализацији идеја.
Нaјпре, морам да напоменем да је наше главно обележје фолклор. Ова секција је подељена у 4 групе и то: два дечија ансамбла, један омладински и први извођачки ансамбл. Желим да напоменем да у Куманову имамо кадровски проблем што се тиче кореографа и зналаца фолклора, посебно српског. Због тога смо још 2015. године послали искусније и талентованије чланове на обуке у Националном ансамблу „Венац“ из Грачанице и КУД-у „Бранко Радичевић“ из Београда. Наши чланови Милена Недељковић, Даниел Живковски и Димитар Петрушевски тамо су боравили по неколико недеља. Касније се испоставило да та пракса доноси резултате па смо поново послали старије играче Драгану Тасић, Викторију Краљевску и Марка Младеновског. Сваки од ових играча је дао значајан допринос у раду како са младим тако и са одраслијим играчима који су долазили у наше Друштво.
Оркестар је такође једна од најзначајних карика. Основао га је и развио Горан Зафировић, магистар музике и професор у средњој музичкој школи „Илија Николовски Луј“ у Скопљу. Професор је доводио децу која су свирала инструменте, организовао аудиције, подучавао. Био је то мукотрпан посао. Трудио сам се да му помогнем где год сам могао. Веровали смо у то што радимо. Сада имамо и свој оркестар и своју етно групу. Оркестар се састоји од 3 хармонике, 2 кларинета, 1 гитаре и бубња (тапан) а шеф оркестра је Слађан Петрушевски. Етно група која је понос нашег друштва и која негује тај призренско-тимочки или косовски мелос састоји се од 2 кавала, гајде, тамбуре, гитаре и бубња.
Имамо и певачку секцију, основали смо је на почетку нашег рада, а води је Бојана Станковић, професор музике. Певачка секција броји четири вокала а то су: Гордана Кузмановска, Вања Тошић, Јована Митровић и Мелани Бранковска.
Важно је споменути да од 2018. године имате и богату библиотеку. Волонтерским радом и уз помоћ пријатеља опремили сте и кутак за књиге.
Те 2018. године „Клуб добрих људи“ из Београда на челу са Михаилом Петровићем и Дејаном Јоцићем донирали су преко 800 књига, лап топ, таблу за шах и дечји пробор. Ова донација је била темељ оснивања наше библиотеке. Из ње се родила идеја о радионици за изучавање српског језика, која је у врху приоритета. Са најмлађима раде три искусне учитељице Жаклина Милинковић, Магдалена Митровић и Бојана Николић-Вељановска. Полазници су подељени у две групе: у првој су деца од 8 до 14 година а у другој је омладина. Наш рад око библиотеке и радионице за изучавање српског језика уочила је Амбасада Р.Србије у Скопљу и Министасртво културе и информисања. Тим поводом у неколико наврата посетила нас је Њ.Е Душанка Дивјак Томић и донирала значајан број дечијих књига.
Блиска овоме је рецитаторска секција која броји око 20 чланова. Веома је важна ако имамо у виду колико српских споменика имамо на територији садашње Македоније. Сваке године имамо низ манифестација и обележавања значајних датума из наше историје, споменимо Зебрњак, Удово, Кајмакчалан, Битољ… Чланови наше рецитаторске секције редовно учествују у програмима тих манифестација па су нам са тог аспекта веома важни.
Хронични недостатак невладиних организација је простор. „Српски вез“ је имао среће…
Тренутно радимо у подрумском делу Центра за културу у Куманову. Тај простор смо узели 2016. Године, захваљујући Председнику ДПСМ Ивану Стоилковићу, на 10 година. Просторија је пространа али није била у функицји више од 20 година. На нашу радост успели смо волонтерским радом и уз помоћ пријатеља, Амбасаде Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону да је средимо, уредимо и опремимо. Тако да данас служи остварењу нашег крајњег циља а то је да „Српски вез“ постане права културна институција Срба на овим просторима.
Да споменем још и то да смо опремили и једну просторију за чување народних ношњи коју називамо Економат. Имамо ношње из Шумадије, Баната, Источне Србије, Косовског поморавља, Куманова, Пчиње, Врања. Током протеклих година поставили смо 10 стилизованих кореографија, а најтраженије су игре из Куманова, Пчиње и Врања. Где год да путујемо људима је занимљиво да виде игре из нашег краја. Зато су ове три кореографије наш печат, наша лична карта.
Поводом деветог годишњег концерта у Дому културе „Трајко Прокопијев“ у Куманову са својим сарадницима били сте домаћин господину Анро Гујону, директору Управе за сарадњу са дијаспору и Србима у региону, као и друштвима из других градова Македоније и Србије, пријатељима и поштоваоцима „Српског веза“.
У току ових 9 година колико постојимо успели смо да организујемо 7 целовечерњих концерата у великој сали Центра за културу у Куманову, један концерт на игралишту поред чувеног Соколског дома у Куманову, један концерт на платоу испред центра за културу у Куманову и 3 Међународна фестивала фолклора на тргу у Општини Старо Нагоричане. Морам да кажем да нас је Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону од првог дана пратила и помагала. Они су дефинитивно запазили наш напредак и наше резултате. У мају 2022. године добили смо званичну позивницу за посету Управи, тако да смо 12. маја 2022. године посетили Управу у Београду остварили званични сусрет са директром Арно Гујоном. Прилику смо искористили да га позовемо да буде специјални гост на нашем 9. годишњем концерту који смо одржали 18. јуна. На наше одушевљење он се одазвао и посетио је наше просторије, упознао се са нашим радом, резултатима и изозавима са којима се суочавамо. Г-дин Гујон се обратио присутнима, а нама је била изузетна част да му доделимо Захвалницу за све што је урадио за наш „Српски вез“ и српски народ на Косову и Метохији.
Кажу да је овај концерт био један од најбољих до сада и један од најбоље организованих културних догађаја у Куманову у 2022. години. Гост нам је био и Градоначелник Куманова Максим Димитриевски, који је био одушевљен концертом. Специјални гости у програмском делу били су чланови КУД-а „Бисер“ из Алексинца и чланови КУД-а „Бојмија“ из Ђевђелије. Пре концерта потписали смо Меморандум о братимљењу са КУД-ом „Опленац“ из Тополе и ФД „Севдах“ Врања што је за нас изузетно важно, док су гости на самом концерту били и руководиоци КУД-а „Бранко Радичевић“ из Београда и КУД-а „Анђели“ из Нишке Бање.
Као заслужном репрезенту културе Срба у Македонији додељена Вам је Златна медаља за заслуге и изузетно залагање у јавним и културним делатностима од стране државе Србије и Председника г-дина Александра Вучића…
Медаља ми је уручена лично од Предсденика Александра Вучића приликом његове инаугурације на Видовдан ове године. За мене је то изузена част и празнање и подстицај за даљи рад. https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1133652/kumanovu-vezu-medalju-dalibor-kitanovic-vodi-srpski-kud-severnoj-makedoniji-koji-uspesno-neguje-nasu-kulturu-tradiciju
Завршавамо убеђењем да ћете и у наредном периоду предано радити на чувању и неговању српске баштине, да ће Вам то донети и друга заслужена признања, и да ћете пре свега уживати у ономе што радите.
Искрено се надам! Ово се ради волонтерски и из љубави. Можда је и то кључ успеха. У Куманову, али и приликом гостовања у Србији и широм Македоније кажу да је „Српски вез“ потребан нашем друштву зато што је постао персонификација очувања српског идентитета и што је наша позитивна енергија, наше заједништво и отвореност препознато и прихваћено свуда без разлике на верску, политичку или националну припадност.
Нена Ристић Костовска