Крсна слава – радост у нашој кући
Крсна слава у нашој кући је Свети Ђорђија зимски и тог свеца славе и многе друге породице у нашем селу Кучевишту. То је тако, јер су наши стари истовремено примили веру и назначили га као заштитника куће, односно породице.
Крсна слава је за нас посебан дан. Наслеђује се са колена на колено. Мој отац је наследио од деде, а ја ћу од њега. Тога дан у најсвечанијем оделу, ведри и расположени дочекујемо госте. И током године спомињемо нашу крсну славу: какво је време било, ко је дошао, а ко није могао, па како се расположио, па требаће ово или оно за славу.
Код нас на Скопској Црној Гори ова слава се слави три дана, а још дуже препричава. Први дан је Кана. Крши се славски колач. Женска глава у кући меси, а мушка глава крши колач са свештеником. И то иде с колена на колено. До пре неколико година бака је месила, а од ње је наследила мама. Мушка глава је био деда, а сада је отац. Други дан је Дан славе и тада је велика гужва, даје се свечани ручак, а трећи дан је Патерица за све госте који нису могли раније да дођу.
Првог дана влада нарочито узбућење. Чекамо да се крши колач и да почне слава. Обично је кућа пуна гостију, дођу и кумови, побратими и сви остали важни људи из наше фамилије.
Прва сећања на нашу крсну славу враћају ме у рано детињство. Можда сам имао четири пет година. Да ли сам био мало виши од стола то не знам, али знам да сам био близу главног догађаја, одмах уз деду и оца. Чим је почело кршење колача, деда се одмах прекрстио и запалио славску свећу. Ја сам мислио, као и свако дете, да ћемо да славимо рођендан па сам хтео да дувам свећу. Таман наместим уста да дунем, деда ме помилује по глави. Ја опет удахнем, он опет руком. После тога је кум држао здравицу: “Срећна слава домаћине, теби и твом дому и твојим укућанима, много година славио у здрављу и весељу”. Деда је одмах одговорио: “Хвала куме, добро дошли и вама нек Бог и Свети Ђорђија помогне да доста година долазите, и да славимо у здрављу и весељу”. Никако нисам могао да завршим оно што сам наумио па сам се мало растужио. Моја сека је видела моју муку па ме узела за ручицу и тихо ми шапнула да славска свећа гори током славе да нам осветли пут молитве свецу који нас представља пред Богом. Сада имамо млађу сестрицу, око четири пет година, па ћу ја њој да објасним зашто гори славска свећа.
Написао Немања Славковић
