Празнична причаоница у селу Кучевишту – Древни обичаји сачувани до данас
Ретки су предели који на тако малом простору имају толико много цркава и манастира као подпланинска села Скопске Црне Горе. У једанаест насељених места постоји изузетно богатство православних цркава и манастира из периода Немањића. Међу најстаријима су манастир посвећен Светим арханђелима као и црква Свети Спас у селу Кучевишту, и бројни остаци некадашњих богомоља, црквишта, светих места. На фрескама у споменутим храмовима приметни су ликови Светога Симеона и Светога Саве. Сва ова места сведоче о богатом верском животу овдашњих становника у прошлости, односно о очувању богатог материјалног и богатог нематеријалног културног наслеђа и традиционалних вреднсоти српске заједнице на овим просторима.
Село Кучевиште је највеће, а мештани воле да кажу “главно село” на Скопској Црној Гори. Једно је од најстаријих насеља у скопској котлини и спомиње се у повељама краља Милутина. Смештено је на југозападној падини планине на надморској висини од 530 до 630 метара. Брдско-планинско је, али збијеног типа, подељено у махале. Куће су старинске од клесаног камена и опеке, а одмах поред су и савремени домови новојих генерација. Све су поређане по нивоима као у приморским градовима, а до њих се стиже тесним али уредним сокацима. Готово све имају чардаке са којих се пружа велелепни поглед на Скопље.
Верски, односно празнични живот мештана села Кучевишта углавном је предодређен на манастирску цркву Светих арханђела која се налази два до три километара северно од села и цркву Свети Спас у центру села.
,,Народ је код нас побожан. Свака породица празнује све верске празнике као што су Васкрс, Божић, Покладе које ми називамо Прочка, осим тога славе се и кућне и сеоске славе. Сеоска слава код нас је Спасовдан, а кућне су Митровдан, Петковдан, СветиЂорђије, Свети арханђел Михаил, Свети Никола и др. Празновање у нашем крају почиње у рану јесен, од Крстовдана и Светог Никите крајем септембра па све до Поклада и почетка Великог поста. Ми одрастамо са тим обичајима и негујемо их од малих ногу”, каже нам Анастасија Нешковић.
Сваке године поводом празника Беле покладе, односно Прочке у Кучевишту се организује традиционални маскембал под називом “Сурети”. То је вишевековна традиција која се успешно преноси на млађе генерације и окупља цело село, чак и посетиоце из околине.
“То је један од највећих празника у нашем селу. Потиче из паганског периода и везан је за неговање култа Сунца и долазак пролећа, а данас се везује за почетак Великог ускршњег поста. Претходи му Бела недеља код нас позната као “сирна недеља” када се припремају теста са сиром и посећује родбина по женској линији. За сам празник Прочке опет се припрема баница са сиром од суканих кора и печена кокошка, кувају се јаја. Млађи људи тада траже опрост грехова од старијих, речима “прости ми” а ини одговарају са “просто нека ти је”. Иначе, на тај дан дозвољено је уживање у храни и пићу, а приређују се и прославе под маскама. Маскирају се младићи, а најатрактивније маске су Младожења и Невеста. Све се окреће око њих. Ту су и њихови родитељи са којима посећују старог свата, кума и осталу родбину. Има и других маски које верно осликавају прилике у друштву па је то позоришна представа на отвореном са пуно вицева и досетки”, каже нам Ивона Пигулић.
Споменута срква у центру слеа посвећена Ваведењу Пресвете Богородице носи и име Свети Спас, јер вековима слави сеоску славу Спасовдан, а у турским документима још 1519. године спомиње се сабор у Кучевишту поводом овог празника.
“Спасовдан се слави 40. дана после Ускрса. Мења датум као Ускрс, али не и дан. Увек је четвртком. Означава дан када се Господ узнео на небо, провевши претходно 40 дана са својим ученицима учећи их како да проповедају веру са поруком да ће онај који се крсти и верује бити спашен. На Спасовдан се задњи пут те године фарбају ускршња јаја, а боја из казана сипа се у чисту воду у сеоској реци. Котлови се одлажу до следећег Великог четвртка, каже нам Јована Ачковић.
Многи обичаји за Спасовдан сачувани су још од предхришћанских времена. По веровању, на ова дан, громовник Перун, громовима је тукао усеве, а божанство Спас је, уз помоћ житног класа у руци, спасавао усеве. Због тога се обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње, као жртва свецу сачувао и у овом крају.
