Причаоница на Фестивалу дечјег стваралаштва ,,Пишемо и стварамо на српском језику“
Као што је најављено, ево још неколико радова наших учесника на Фестивалу дечјег стваралаштва „Пишемо и стварамо на српском језику” који традиционално организује Удружење Срба и Македонаца из Тетова. Реч је о осмом сусрету, а нама се у претходној објави омакла грешка па је речено да је у питању девети сусрет, зато се овом приликом извињавамо. Дакле, на осмој манифестацији ,,Пишемо и стварамо на српском језику” своје радове су послали и Ивона Пигулић, Тамара Пигуловић, Анастасија Перовић из села Кучевишта и Бела Дамјановић из Скопља.
Радост је кад ми брат намешта косицу Моја највећа радост
Радост је кад устанем ујутру Та зима је била дуга и љута.
и кад ме пробуди зрачак сунца. Игре, цике и вике, по сто пута.
Радост је кад се мама и тата Било је снега колико ти душа воли.
пољубе а мене загрле и кажу ми: И свако се игра док се не умори.
,,Порасла си!”
Радост је кад ми старији брат чупа косицу, А мени је било шест годиница,
и каже ми: Да ти направим фризурицу! и чекала сам да дође једна девојчица.
Радост је и кад ми бака пре школе каже: А било је снега колико ти душа жели.
– Мораш да пијеш млеко, обавезно! И била је зима дуга и љута.
Радост је и кад ми деда после школе каже:
– Мораш да једеш, обавезно! И онда једног белог зимског дана,
Радост је и кад одем у школу, Дође мама насмејана,
А тамо ме чакају сви моји другари А тата срећна лица рече:
и другарице. Да се дружимо. Стигла ти је сестрица!
Радост је да имаш срећно детињство, И била је зима дуга и љута,
као ја! А мени радост по сто пута!
Ивона Пигулић, село Кучевиште Тамара Пигуловић, село Кучевиште
Школа зове Радост
Спремила сам књиге и свеске Радост је кад
Ал не чује се звона глас Поклониш мами цвет,
Укључујемо таблете сви, Кад загрлиш цео свет.
јер онлајн школа позива нас. Кад помогнеш некоме у пролазу
Мира у први разред креће и кад вежеш пертле некоме на изласку.
са маском и обавезама новим Радост није само кад добијеш поклон
сада се сусреће! или кад неко учини нешто добро за нас,
Школа није баук нити страшни паук, већ кад узвратимо лепим стварима
рекла јој је мама. које су учињене за нас.
Мора да учи пуно, то зна и сама!
Мени недостаје стара школа Анастасија Перовић, село Кучевиште
да учим песме и приче,
недостају ми клупе, учитељице драге,
а највише онај велики одмор!
Бела Дамјановић, Скопље
Трећи циклус Причаоница за децу и младе суфинансира Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије, а помажу Општина Центар Скопље, КИЦ Спона, Србтел и други.