Радост је нада у боље сутра и срце што топло куца
У Спони, зима 2019.
Ево и трећег прегршта стихова којима су се полазници Причаонице представили на Фестивалу дечјег стваралаштва ,,Пишемо и стварамо на српском језику” у организацији Удружења Срба и Македонаца из Тетова.
Стихове су писали Јована Ачковић из Кучевишта, Ирина Давидовска и Данило Дамјановић из Скопља.
Анастасија Нешковић, Немања Славковић, Јована Ачковић и Анастасија Перовић, новембар 2020.
Радост је нада у боље сутра
Радост је миловање јутра,
певање птице.
Радост је румена зора,
и срце што топло куца.
Радост је љубав коју
пружамо свима око нас.
Радост је другарство које
нам даје лепше сутра.
Радост је знање које примамо,
радост је нада у боље сутра.
лагано њихање мора,
Јована Ачковић, село Кучевиште
Нови вирус
Разболе се Деда
Чува га мали Меда
Лечи га брижно
чак недељу дана.
Боли га грло
Све више га стеже
Нека нова болест
Плућа му силно веже.
Иде Меда да тражи лек
Своме Деди да продужи век.
Прошао је седам гора,
препливао седам мора.
Носи мед и слатке крушке
и чај врели,
за три дана Деда је здрав и цели.
Па, опет Деда песму пева,
Меда сад спава,
док киша пада и муња сева!
Данило Дамјановић, Скопље
Радост природе
Ирина Давидосвка, из породичне архиве
Радост природе у наша срца улази,
мало због сунца, мало због боје лептира!
И док пролеће коло води,
малени се дечак радује роди.
Ласте на грани цвркут нам деле,
док цвеће по пољу мирис шири,
деца се радују и веселе!
Лети нас радује жубор плаве реке,
игра и песма бате и секе!
Море нас зове и бродић у води,
радујемо се сви распусту и слободи!
Ипак, у јесен, мирис јабуке мами,
радујем се ђачкој галами!
А тек кад се пахуље беле,
у наша дворишта населе,
па се Снешко Белић јави,
безбрижност настане у мојој глави!
Радост природе у наша срца улази,
мало због сунца, мало због боје лептира!
Ирина Давидовска, Скопље
Трећи циклус Причаоница суфинансира Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије, помажу Општина Центар Скопље, КИЦ Спона, Србтел и други.