Међународни дан матерњег језика свечано је обележен у Институту за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзизетету „Св, Кирил и Методиј“ у Скопљу. На скупу су учествовали и представници Општинске основне школе „Свети Кирил и Методиј“ у селу Кучевишту у Општини Чучер Сандево која је једна од три основне школе у Македонији у којој се настава изводи и на матерњем српском језику и где је највећи број ученика обухваћен изборним предметом Српски језик и култура.
Школске 2024-2025. године укупан број ученика у централној школи у Кучевишту и подручној школи у Побужју је 197. Укупан број ученика који следи наставу на српском матерњем језику је 40, док изборни предмет Српски језик и култура следи 105 ученика. Наставу изводе два наставника разредне наставе у комбинованим одељењима, предметни наставник српског језика у редовној настави, предметни наставник за изборни предмет Српски језик и култура и други предметни наставници.
„Велика нам је част што смо поводом Међународног дана матерњег језика позвани од академске средине да као школа у којој се настава изводи и на српском матерњем језику представимо значај очувања и неговања српског матерњег језика као одраза наше културе, традиције и идентитета. Учестовала је наставница Валентина Шутковић Сурловска која предаје изборни предмет Срспки језик и култура и ученица Ангела Станковска. Прилика је да споменем да у нашој средини влада велико интересовање ученика за изучавање српског језика, да имамо подршку локалане самоуправе, државних институција, матице, амбасаде Републике Србије, дијаспоре тако да у наредном периоду очекујем да ће број ученика у редовној настави повећати“ каже директорка Христијана Стајковска.
Скупу у Институту за македонски језик „Крсте Мисирков“ обратили су се директорка проф. др Елена Јованова Грујовска и министар културе и туризма Зоран Љутков, док је проф. др Снежана Петрова Џамбазова говорила о македонском језику као матерњем поводом обележавања 80 година македонске азбуке и правописа. Наставница Валентина Шутковић Сурловска је говорила о развоју српског језика и његовој кодификацији, односно процесу стандардизације, при чему су дефинисана правила његове употребе у писаној форми, граматика, правопис и стил. Овај процес омогућава јединствену и доследну примену језичких правила на нивоу државе или заједнице, што олакшава комуникацију и чува културни идентитет. Као кључне етапе кодификације издваја се рад Вука Стефановића Караџића. Његове реформе омогућиле су увођење фонетског правописа, односно правила да се пише онако како се говори, што је омогућило лакшу и доследнију употребу језика. Осим тога најважнији правописни приручници и граматике, издати од стране Српске академије наука и уметности, дали су основе за нормативне стандарде у српском језику.
Савремени српски језик данас користи стандардни правопис који је усвојен 1954. године, који се редовно ревидира како би се имао у виду развој језика. Такође, постоји званична норма која укључује два писма: ћирилицу (као званично писмо) и латиницу. Најзад, кодификација српског језика није само питање норме, већ и одраз наше културе, традиције и идентитета, рекла је у свом излагању наставница Валентина Шутковић Сурловска.
Иначе, на скупу су представљени и радови на албанском, босанском, турском, словеначком и арапском језику. Закључено је да језик повезује, развија, учи…Зато је неопходно неговати га и чувати за будуће генерације као један од највреднијих ресурса културног наслеђа једног народа.
Нена Ристић Костовска