Трећа манифестација „Бирамо најбоље вино и ракију“ у Општини Чучер Сандево на Скопској Црној Гори, одржана је у недељу 10. новембра у дворишту цркве Свети Никола у селу Мирковцу. За такмичење је пријављено 44 узорака, а стручни жири је оценио да се ове године код домаћина у селу Мирковцу пекла најбоља ракија и точило најбоље вино
Преко двестотине љубитеља добре чашице из свих села Општине Чучер Сандево окупило се на светковину плодова винове лозе и здравице. Иако је стручни жири већ радио свој посао, радили су и искусни домаћини који су, како кажу, своје умеће печења ракије усавршавали неколико деценија седећи на троношцу поред казана, или точећи вино за сечење колача на крсној слави или весељу.
Скопска Црна Гора има вековну традицију печења ракије и точења вина. Одувек су по околним брдима били пространи виногради, било да су то била манастирска имања или задружна домаћинства, а у новије време пољопривредна газдинства и винарије. Традиција се преносила са генерације на генрацију, од оца на сина, тако је и данас.
Стручни сарадници који прате ову манифестацију од оснивања су енолози Божидар Илијоски и Митко Дојрански који су поред оцењивања узорака, произвођаче саветовали око процента алкохола у лозовој ракији, квалитета грожђа аутохтоних сорти, одржавања посуђа и сл.
„Трудимо се да произвођачима укажемо на то да проценат алкохола у лозовој ракији треба да буде 45%, а да већи проценти који се практикују на овом поднебљу могу да штете здрављу. Доминантна сорта за ово поднебље је нишавка, аутохтона сорта, која је ове године и поред суше дала одличан квалитетан род. Такође, указујемо произвођачима да квалитет ракије не може да се добије додацима, већ квалитетом грожђа. Што се тиче суђа за држање ракије, такође указујемо на коришћење савремених емајлираних судова који се лако одржавају. Тако да уколико желе да добију производ који ће се пласирати на тржиште потрошача, морају испоштовати ове мере, боље је производити мање а квалитетније“.
У категорији ракија највреднији су били домаћини из села Мирковца и Чучера. Осим највећег броја пријављених примерака, они су освојили и награде. Прву награду за најбољу лозову ракију у 2024. години освојио је домаћин Трајче Левајковски.
„Виноград је мираз моје супруге Дивне која је родом из Кучевишта из фамилије Нинића који су познати по добром вину и ракији. То је Дивнина мајка донела у мираз и касније дала својим ћеркама у мираз. Виноград је на месту званом Добри дол, Кучевачки атар, површине 3 декара. Већину послова одрађујем сам, култиватором. Задовољан сам родом, сваке године имамо по 3 до 3,5 тоне грожђа и испечемо по 300 до 400 литара ракије, то је 15 до 20 великих казана…Брање грожђа је у нашем крају леп обичај који се и данас одржава. У том делу организатор је супруга Дивна која за гроздобер окупља фамилију, припрема „зелник“, погачу, месо, пије се одлежана ракију, надравља вином и посао се заврши…, каже првонаграђени произвођач ракије.
Некада је свака кућа на Скопској Црној Гори имала свој виноград и казан за печење ракије, па и неки тајни рецепт…С првим данима јесени заложи се казан и ту се окупи и старо и младо и чека се да кроз лулу протече добра ракија. У жару се обично пече кромпир, парче меса, сланине и пије прошлогодишња ракија. Распредају се старе приче, а неретко се и запева…
Другу и трећу награду у категорији ракија понели су отац и син Љубомир и Данијел Радосављевић из села Чучера. У њиховој породици ова традиција се вековима преноси од оца на сина…
„Имамо нови насад од 12 година, на месту Пудорац у атару села Чучер. Земљиште је растресито и има довољно сунца у фази сазревања. Виноград има 550 засада углавном каберне совињона и мерло и неколико засада хамбурга. Обрађује се механизацијом, а примењујем и све препоручене мере за узгој винове лозе. Задовољан сам, сваке године имам род од 2,5 до 3 тоне грожђа. Ову ракију пекли смо по стандардима за такмичење, а иначе код нас је обичај да се лозова ракија остави на 52 степена. Производимо и шљивовицу за сопствене потребе…, каже Љубомир Радосављевић.
Традиционални начин гајења винове лозе на Скопској Црној Гори одавно је напуштен. Задњих година врши се популаризација производње вина и враћање на аутохтоне сорте грожђа, али је то, по речима присутних домаћина, сведено на свега 30% површина под виноградима. Упркос томе многа домаћинства теже ка модернизацији производње и постижу одличне резултате, па је у том смислу прва и друга награда за најбоље вино припала Игору Смоковском из Мирковца, а трећа Златку Коевском из Бразде. Њихова вина представљена су сортирана, флаширана и етикетирана, као производ спреман за тржиште.
Гост манифестације агроном Љубинка Мицева говорила је о примени агротехничких мера у виноградарству. „Произвођачима треба предочити да је за добар род најважнија заштита и ђубрење. Пламењача, пепелница, сива трулеж и грожђани мољац су најчешће болести винове лозе. Крајем априла и почетком маја када изданци буду око 20 центиметара онда се примењује заштита фунгицидима, који имају превентивно и системско дејство и за њихову примену морамо пратити временске услове, а не календарске. Касније, током јуна и јула месеца примењују се и инсектициди. Гледајући календар прскања винове лозе људи се често питају шта ми заправо једемо. Одговор је у томе да увек треба пажљиво пратити упутство за употребу препарата. Након сваког прскања постоји период који треба да прође да би то воће или поврће било безбедно за употребу, тако је и за винову лозу, а за то је потребна непрестана едукација“.
Савремена кретања у производњи винове лозе и уопште у пољопривреди и отварање пољопривредних газдинстава и производних капацитета, у овом случају винарија и дестилерија, пре свега захтевају решавање имовинско правних односа, осавремењавање производње, субвенционирање државе.
Пољопривредни инжењер Игор Аговски је редовни гост ове манифестације, запослен у Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду, саветује произвођаче винове лозе од самог оснивања ове манифестације, и произвођаче других култура, у свакодневној пракси.
„Свакодневно се срећем са пољопривредницима, живим у овој средини и сам производим винову лозу, што значи да свакодневно размењујемо искуства. Будући да радим у ресорном министарству често упућујем људе да је за добијање субвенција неопходно да се има ,,црно на бело“ како се то популарно каже, значи најмање 2 декара обрадиве површине у власништву, или да земља буде под најам, односно закуп или да се на било који други начин обезбеди право на коришћење обрадиве површине. Тек тада може да се уђе у систем за аплицирање за субвенције, каже Аговски.
Ове године представило се и неколико младих произвођачи вина и ракије, најмлађи добитник признања је Љупчо Димитриевски из Кучевачке баре, као и жена произвођач Владанка Чакалић из Бањана.
Вековима се на Скопској Црној Гори наздравља уз чашу доброог вина и чашицу добре лозове ракије. А, тамо где је чашица, тамо је и песма. Скопски црногорци су познати и као љубитељи и врхунски познаваоци добре чашице, али и по свом добром хумору. Предухитрише аниматора Ранка Рангелова који је у улози Друга Тита дошао да проба, па га дочекаше уз „Марш на Дрину“…Било је и ситних коментара оних који „траже протекцију“ али су добили песму на увце, па и неку патриотску, за душу…Знају свој посао ови дечаци музичари…
Нена Ристић Костовска
