Зрела јесен на Скопској Црној Гори. Златна. Сунчан дан какав се само пожелети може. У дворишту цркве Свети Спас долазе људи у малим групама. Гости из Скопља, гости из Грчке, многи пролазници и заљубљеници у древну архитектуру.
Ова црква вековима стоји на овом узвишењу и посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице, али је позната као црква која слави Спасовдан, што је, како поносно кажу овдашњи мештани, записано у истројским књигама. Сматра се да је црква настала у периоду између 1332, и 1337. године. У унутрашњости су у природној величини насликани њени ктитори, жупан Радослав и његова жена Владислава, обучени у богатој властелинској одећи, а поред њих су портрети цара Душана, његове жене Јелене и сина Уроша. У горњем делу цркве за време отоманске империје, 1501. године изграђена је скривена капела посвећена Светом Николи. Капела је заправо била црква у цркви, са тајним унутрашњим степеницама. Због скученог простора богослужбу су могли да прате само виђенији људи. Људи овде кажу да је права вера православна сачувала овај храм од многих искушења и страдања. У другој половини деветнаестог века (1874) настала је фреска Светог Милоша Обилића који су насликали мијачки зографи. Капела више није тајна, унутрашње степенице више не постоје већ су сазидане нове спољашње. После Другог светског рата (1956/1957) црква је рестаурирана, али је, нажалост 1984. године страдала у пожару када је поред припрате, изгорела врло богата архива са матичним књигама изузетног значаја.
Отићи на Скопску Црну Гору значи и споменути краља Милутина и његове задужбине. Због значаја историјских датума та тема се често спомиње у Програму Причаоница. Потрудисмо се да споменемо барем његове најзначајније задужбине у Македонији а то су: црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, црква Светог мученика Никите у Бањану, као и остале задужбине Немањића које су ту поред нас, тим пре што се сматра да на територији данашње Македоније има преко 50 сачуваних српских средњевековних задужбина. Ту се свакако убрајају и црква Успења Богородице у Матејчу, црква Светог Николе у Љуботену и друге.
Случај је хтео да су се у дворишту цркве затекли и чланови Ансамбла Македонија Универзитета Гоце Делчев из Штипа који су правили фотосесију за пројекат ,,Скопје со културните добра”. Фотографисали су значајне делове архитектуре у корелацији са традиционалним ношњама и етничким пределима.
Пројекат ,,Причаоница за децу и младе” суфинансиран је од Министарства спољних послова Републике Србије Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и локалне самоуправе Општине Центар Скопље, и помогнут од СКИЦ Спона, а реализује га Удружење за чување и неговање српског језика Азбука Срб из Скопља.
