Стефан Радуловић, тумач и преводилац: Лепо је када вас посао одведе негде где се осећате као код куће
О себи каже да је рођен као билингвиста, у Скопљу где и даље живи, у породици у којој се говори српски језик. Често добија коментаре да брзо прелази са српског на македонски и обрнуто, а ни сам не зна да ли има први језик, или прво место деле српски и македонски, док га посао тумача најчешће води широм региона
У нашој средини људи веома олако схватају значај познавања стандардног језика, нарочито српског и превођења и тумачења. Тако да и од образованих људи може да се чује „знам српски језик, мајка ми је из Бања Луке“.
Свашта може да се чује, људи често кажу да „седе кући” када су заправо „код куће“, не узимајући у обзир колико важну улогу носи стандардни језик који је једини механизам који омогућава толиком броју људи да са сигурношћу разумеју једни друге. Да будем искрен, иако сам свестан колико је стандардни језик вредан неговања, не згрожавам се много када неко учини такву грешку или употреби „лупатив“. Ово се поготово односи на људе као што сам ја, који су језик наследили од родитеља, а живе у другој држави у којој су прошли (кроз) систем образовања. Код ових људи, дакле код нас, деси се по неко „сво време“. Није проблем погрешити. По мени, проблем је када човек не жели да научи да „говори правилно“ и сматра то нечим небитним и досадним. Ти људи би требало да се запитају како би се један Врањанац и Истранин уопште разумели без стандардног српског, те хрватског језика, а да не причамо о томе како би могли да кажу да причају „истим језиком“.
У свакодневном животу чешће чујемо термин преводилац, а ређе тумач. Да ли је реч о различитим занимањима?
Да, заправо су тумач и преводилац јако различите, иако доста сличне професије. Обе су ту да нам пренесу значење неког текста или говора, који није написан или изражен на језику који нам је познат. Укратко, преводилац се бави преводом писаног текста, а тумач, с друге стране, тумачи говор, преноси целу идеју говорника на језик који је разумљив слушаоцима. Наш народ ову професију често зове „симултани преводилац“, што је донекле и тачно.
Тумач ће чешће користити „своје несавршене речи“ како би доловио мисао у том кратком временском периоду који му је на располагању. Преводилац ће потрошити више времена у проналаску „савршене“ речи коју ће искористити у свом писменом преводу.
Кључне вештине преводиоца/тумача су апсолутно познавање изворног језика и културе земље на чијем језику је текст написан. Богатство речника, коришћење литературе, а код симултаног и консекутивног превођења и способност активног слушања су предуслови за бављење овом професијом.
Познавање језика је наравно нешто без чега не можете ни теоретски да кренете у ту професију. Међутим, само познавање језика у највећем броју случајева није довољно. Подсетимо се да ви „преводите (у)живо“, и познавање културе земље из које долази говорник ће добро да вам дође. Ви познајете тај језик и живите с њим, и знате у којим ситуацијама су говорници бржи, спорији, знате који тон да очекујете када је говорник весео, љут, разочаран. У неким случајевима ћете чак и знати да антиципирате завршетак говорничеве реченице.
Наравно, поред читања, праћења политике и културе „ваше државе“, тумачу је потребна и својеврсна ћуд. Они су најчешће људи који често осете трему али је брзо савладају, знају да се носе са стресом. Они срећнији, имају способност да разумеју „тешке говорнике“, оне који се баш и не труде да лепо артикулишу речи, који говоре тихо, гласно, брзо, или чак преспоро. Све су ово предуслови да се бавите тумачењем.
Савремени трендови омогућавају употребу технологије. Појављују се програми и алати за превођење. Недавно је објављена вест да је на тржишту представљен нови уређај који симултано преводи са 80 језика. Може ли уређај у потпуности да замени човека и да ли долази време када ћемо се против машина борити искључиво својом креативношћу, вероватно у свакој професији, па и у овој?
Као и све професије и ова се дигитализује. Чуо сам и ја, и видео да постоји тај уређај, маска нека беше ако се не варам, која преводи са брда језика. Вештачка интелигенција се развија великом брзином, па не би требало да нас чуди што ови уређаји постоје. Ипак, мислим да је тумачење као професија под мањом претњом него ли превођење, будући да тумач преноси – или би бар сваки требао да преноси – емоцију говорника. Ако премијер државе објављује на седници владе кватралне извештаје у којима стоји да је наша држава остварила раст БДП-а од 11%, сваки слушалац би волео да тумач ту вест пренесе баш као и премијер, а то је вероватно са дозом ентузијазма, поноса, среће. Машине какве су данас не би то умеле да ураде на тај начин. А и наживећемо се док ти уређаји стигну на наше просторе, односно почну да се баве нашим језицима. J
У питању је слободна професија, радите оно што волите, које су добре а које лоше стране и како изгледа радни дан једног тумача/преводиоца?
Све те слободне професије звуче примамљиво. Радите за себе, имате леп осећај када завршите радни дан, људи вас често похвале, али наравно да и ту има нечега што би ваљало поправити.
Будући да сви ми радимо „и превод и тумачење“, лоше стране једног преводиоца и тумача су једне те исте. Људи траже превод да им буде готов јуче. Немате посла скоро целе недеље, а за следећи понедељак вам се преклопе 4 догађаја. Резервисали су вас за датум за који сте ви одбили неке следеће клијенте, па се тај догађај одложи. У главном, фриленсери знају на чему су, ал баш и не знају. Тако му то дође…
Краси Вас изузетна надареност за језике, познавање српског је на веома завидном нивоу. Откуд Ви у овој причи и да ли сте размишљали о неком усавршавању у Србији, обзиром да у Македонији, постоји дефицит преводилаца, односно тумача, а са друге стране институције система и сама привреда сваким даном имају све већу потребу за овим кадром.
Ја сам рођен као билингвиста, нисам баш имао ту много да бирам. Рођен сам у Скопљу где и даље живим, али у кући у којој се говори српски језик. Моји су досељеници из Сарајева, тако да сам подједнако растао са оба језика, тако да ми данас не мења много којим говорим.
Често сам добијао те коментаре, како брзо прелазим са једног на други језик, и како се „не примети акценат“. А он се ваљда не примети јер га нема. Не знам ни сам дали имам први језик, или дефинитивно прво место деле српски и македонски. Онај глас који прича у мени, у главном говори на српском, у зависности од контекста буде некада и на македонском, па чак и енглеском.
Мислим да у Србији нема дефицита тумача са српског, док у Македонији није баш тако, поготову што познавање српског у Македонији даје могућност да „услужите“ људе из још три државе, поред саме Србије. Планирам усавршавање у иностранству, али ван региона, међутим све је то некако далеко из данашње перспективе, па не бих да нагађам шта и како ће бити.
Где Вас најчешће посао води, где има највише потребе за тумачем за српски језик?
Посао тумача најчешће води у регион, поготово ако преводите са и на српски, односно BHSM како се то у професионалним круговима каже, што обухвата и друге земље као што су БиХ, Хрватска и Црна Гора. Увек је лепо када Вас посао одведе негде где се осећате као код куће, а ја дефинитивно могу рећи да нема тачке на Балкану на којој се тако не осећам. Данас се многи догађаји организују „онлајн“, што значи да све док имате стабилан интернет и опрему са собом, можете да бирате где ћете „пословно“.
Нена Р.К., Разгледница Дооел