После месец дана интензивног фудбала и забаве у живописном сеоцету Глуво, на падинама Свете Скопске Црне Горе, овог виканда (субота, 10. август), одиграно је финале Меморијалног турнира у малом фудбалу „Љубомир Рајчевски – Рајче“. Као шлаг на торти, за публику на финалу, која је пристигла не само из овог и околних села, већ и из целе Македоније, је певао „Славуј из Мрчајеваца“, један и једини Мирослав Илић
– Знате, ја сам стари Македонац – каже ми Мирослав Илић на тонској проби, уочи концерта, објашњавајући ми његову повезаност са Македонијом. У Македонији сам провео, све скупа, више од четири године. Годину и по дана као војник у Битољу, остало као студент Електро-техничког факултета у Скопљу. Успомене су предивне…
Мирослав Илић је велика српска, југословенска и балканска звезда. Његова импресивна каријера која траје пола века, бележи концерте широм региона, како у велелепним дворанама, тако и на стадионима.
– Мени је већи изазов и чак драже наступити у малој средини, као што је сеоце Глуво, јер и ја управо долазим из мале средине – каже ми Мирослав, алудирајући на његове Мрчајевце. – Волим и подржавам мала места и знам да им уопште није лако да организују нешто овако. Није ми први пут да боравим у Скопској Црној Гори која је предивна. Зато и долазим код вас – истиче Мирослав.
Мирослав Илић је после финала турнира одржао целовечерњи концерт. На репертоару су били његови највећи хитови: „Поздрави је, поздрави“, „Божанствена жено“, „Вино точим, а вино не пијем“, „Теби, моја верна љубо…“, „Поломићу чаше од кристала“, „Оф Јано, Јано“, „Још те нешто чини изузетном“… Каже да нема амбиција да и даље снима. Задовољан је постигнутим, и потенцира да, ако се нешто, ипак деси, да му неко понуди добру песму – он је ту. Хитови које је отпевао неко не би ни за три каријере. Зато је једини и велики, зато га толико волимо.
– Слушам Бога и причим – каже на крају кратког разговора, ексклузивно за Причаоницу.
Тако је ова предивна ноћ, у селу Глуво, на крају турнира у малом фудбалу, имала чудну моћ. Као што пева Мирослав у једној својој песми…
Гостовање Мирослава Илића у Скопској Црној Гори, у селу Глуво, је феномен сам за себе. Као прича о Давиду и Голијату, у којој село од неких 200 кућа доводи једну од највећих музичких звезда које је регион имао у последњих пола века.
Импресивно и нестварно у исто време.
Турнир у малом фудбалу „Љубомир Рајчевски – Рајче“ у селу Глуво је ове године положио испит зрелости – прославио је своје пунолетство. Организатор Горан Рајчевски за Причаоницу каже да турнир успешно опстаје скоро две деценије, а организује се у част фудбалера Вардара Љубомира Рајчевског, пореклом из овог места. Ове године је пријављено укупно 28 екипа, што је неки стандард, а екипе долазе не само из Скопске Црне Горе или града Скопља и околине, већ и из целе Македоније. Популарност турнира је изазовна за тимове из Тетова, Прилепа… Управо је једна таква из Прилепа била једна од финалиста.
Турнир у селу Глуво се одржава током летњих месеци. Траје цео месец, почиње забавом, и завршава забавом. На старту, ове године публику је забављао „Ребуси бенд“ из Владичиног Хана. Толико су одушевили публику да су убрзо имали још једну свирку у селу, 1. августа. У част Илиндану… Било је непоновљиво, кажу они који су их слушали.
Организатори фудбалског турнира који промовише спорт и здрав живот су се потрудили да најбољи не оду кући празних руку. Укупан наградни фонд износи 300.000 денара, од којих победник односи пола – 150.000 денара. Другопласирани 90.000, трећи 50.000, а чак и они који нису освојили „бронзу“ добијају симболичних 10.000 денара.
У финалу између Профи Арт-а и Глас Лукс-а, бољи су били Профи Арт, па су кући отишли са позамашном свотом новца, док је у борби за треће место Радио Пела била боља од екипе Шутка 1.
Из руку Градоначалника општине Чучер-Сандево, Сашка Комненовића, која је и Генерални покровитељ турнира, награђени су и: Владимир Кушлић, као најбољи играч турнира, као и најбољи голман – голман екипе Шутка 1.
За ферплеј је проглашена екипа Радио Пела, која је имала најмање прекршаја током игара, док је најлепши гол постигао Андреј Јанкуловски.
Традиционално, и овај турнир је маестрално водио Сашо Јанкуловски, житељ села, који је публику забављао веселим доскочицама, шаљивим поштапалицама, и свакако, песмама. За финале је спремио песму о Новаку Ђоковићу, о његовим великим победама на Гренд слемовима, са посебним освртом на олимпијско злато. У стилу самог Ђоковића, Јанкуловски је поцепао маицу коју је носио, јер је испод имао другу, са Нолетовим ликом. И добацио поруку да нас Ноле посети, да види колико га Скопска Црна Гора воли.
И, шта је најважније у целој причи? Чињеница да су људи у овим неизвесним временима ипак жељни забаве. И добре песме. А, то им Турнир у селу Глуво сваке године доноси.
И не само житељима овог, и околних села, већ и шире околине Града, па и државе.
Питомо насељење, православно, Македонци и Срби, братски, то најбоље знају и умеју. То и раде. Тако је овај Турнир још једна потврда да не постоје границе и баријере међу људима. Напротив. Љубав нас је одржала, њојзи хвала. Као и спорту, као и музици…
Овогодишње издање турнира је подигло стандарде организације на једну јако високу лествицу, па ће већ наредно бити изазов и за организаторе, и за публику.
И за фудбалере, и за певаче.
Да ли ће успети? Нема сумње! Нешто које постоји 18 година на радост села и околине, града и државе, сигурно граби у нове победе. Па не би један Мирослав Илић певао после финала да ово није добро, зар не?!
Постоје овакви и слични турнири у околини и шире, али ни један нема такав шарм као што има турнир у селу Глуво. У чему је тајна успеха?
Проверите, већ следеће године! Кашће вам се само…
Текст: Иван Бећковић
Фото: Маја Бећковић