Фотографије са насмејаним лицима полазника Летње школе српског језика, књижевности, историје, традиције и културе ових дана круже друштвеним мрежама. Пројекат је организовало Удружење Срба и Македонаца „Бранко Чајка“ из Тетова под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Mинистарства спољних послова Републике Србије.
На Наставничком већу, одржаном 23. августа 2024. године закључено је да је Летња школа успешно радила и да су сви ђаци завршили разред са одличном оценом 5 и примерним владањем. Полазници су били млади чланови Удружења „Бранко Чајка“ из Тетова, њих тридесет, а место догађаја ове године било је Старо Нагоричане.
„Ова сезона је била успешна за наше младе чланове што се тиче очувања српског језичког и културног идентитета. Гостовали смо у Призрену, Осечину, Пожаревцу, Чачку, а током септембра, на позив амбасаде Републике Србије у Скопљу, група наших младих чланова посетиће Тршић, родно место Вука Караџића, реформатора српске азбуке.
Што се тиче ове Летње школе размишљали смо како и где да организујемо програм. Веома успешну сарадњу остварили смо са партнерским Удружењем за развој пољопривреде и заштиту животне средине кроз истраживање, едукацију и одржавање биодиверзитета ,,Живот“ из Куманова и њиховим председником Драганом Цветковићем. Одличан је био и пријем локалне самоуправе Старо Нагоричане која нам је омогућила смештај у Тренинг центру ,,у4у“ познатијем као Стара краљева школа, ОШ „Светозар Марковић“ који су нам обезбедили простор за наставу и наставнике српског језика, као и Туристичке агенције ,,Јоцо турс“ који је обезбедио превоз ученика, каже председница Удружења и кородинаторка пројекта Соња Трајковић Андонов.
На часовима српског језика ученици су учили о падежима, акценту, реформатору српске азбуке Вуку Караџићу и начину на који је азбуку довео до савршенства па данас за сваки глас имамо само један знак. Тема о Вуку увек побуди интерес, јер о њему се у настави на македонском наставном језику се веома мало говори. Посебан акценат је стављен на његов рад на сакупљању и објављивању народних песама, приповедака, пословица и изрека.
,,Део наставе је реализован у општинској Основној школи ,,Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, захваљујући разумевању и подршци директорке Маје Марковић и професорима Фросини Петковској, Филипу Ђошевском и Стојни Арсовој Доневој. Посредством удружења грађана омогућено је гостовање и наставника из Србије, Иване Анђеловић и Николе Ђорђевића који су такође одржали неколико предавања, каже Соња Трајковић Андонов.
У оквиру Летње школе организована је и посета културно-историјским споменицима у околини међу којима издавјамо посету Спомен-костурници Зебрњак, цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и манастиру Карпино у селу Орах, као и манастиру Прохор Пчињски у Републици Србији који се налази у близини.
Члан фолклорног друштва „Бранко Чајка“, ученик прве године средње медицинске школе у Тетову и водитељ завршне приредбе, Јован Хаџиев са одушевљењем говори о искуствима са овог кампа и то на течном српском језику.
„Први пут сам учесник у школи српског језика, мада солидно знам да говорим, јер често путујем са фолкором и преко медија и интернета имам свакодневни контакт са српским језиком. Вежбање падежа ми је било посебно занимљиво и то сам добро савладао. Беше ту једна љубавна песма о падежима и Наташи, баш згодна за вежбање. Аутор је пријатељ нашег Удружења – Власта Ценић, српски песник за децу и младе из Србије.
Највише ми се допало вече максенбала, када смо маскирани отишли до сеоског трга и тамо направили забаву. Била је то необична поворка. Са још двојицом другова маскирали смо се у уметнике један је био Салвадор Дали, онај са брковима, други Ван Гог, онај коме су одсекли уво, а трећи Фрида Кaло, мексиканска уметница коју су болела леђа…
Са другом из Куманова Алексом Филиповским сам се познавао раније са наступа фоклора. Сада смо се дружили као да се годинама познајемо. Он зна да свира тарабуку, а ја певам па смо за наше друштво извели сплет македонско-српских песама: Еј, драги, драги и Лихнида кајче веслаше, а певале су и наше другарице близнакиње Јована и Јана Глигорове, затим Милица Миловановић. Сви смо учествовали…
Гостовање у Прохору Пчињском и гостопримство и пажња који смо тамо имали су ми успомене за цео живот. Имали смо предавање о историјату манастира, а после о православној вери и хришћанству.
Анастасија Савић је ученица деветог разреда, бави се фолклором. Њена веза са српским идентитетом је породична, по деди из Аранђеловца. Каже да често путује у Србију, јер има блиске рођаке, а ова школа је била прилика да још више упозна језик и културу својих предака.
„Одавно се нисам овако добро забавила. На крају завршне приредбе сви смо добили захвалнице и заједно се ухватили у коло…То је традиција нашег Удружења, да се свака свечаност заврши колом, да се заокружи…
Ипак, најбитније је дружење, време за забаву нам је било испуњено до последњег минута…Тај максимум је чини ми се био на маскенбалу, ја сам се са другарицама прерушила у затвореника а оне су биле полицајци па су ме хапсиле…Уопште, много смо се дружили по собама и ходницима, те ова игра, те она игра, те изађи, па уђи…Негде песма, негде смех…Ментори су имали разумевања, нису замарали и није било неких забрана да не смемо да галамимо и тако…И мени је посета Прохору Пчињском остала у сећању, та лепа природа, срдачност људи…“.
И Ема Трајчевска се бави фолклором. Нема српско порекло, али има емпатију према српском народу, језику и култури па је са својим вршњацима равноправно учествовала у програму Школе.
„Програм је био веома занимљив и практичан. Свиђа ми се што смо имали и посете споменицима, манастирима и дружење са вршњацима из Србије. Ова искуства су лепа и незаборавна, поготову ми је било занимљиво и што сам рецитаовала на српском и то еколошку песму од А до Ш“.
Са Колом српских сестара полазници су провели један диван дан. Научили су о старим занатима којима су се бавиле наше баке, а почасна председница Живка Христовска је деци показала ситан вез и труковање платна.
Летња школа српског језика је продужена за још један дан због учешћа КУД-а ,,Бранко Чајка” на Међународном фестивалу фолклора у Трговишту, који је организован поводом Дана Преображења у овој општини. И ова сарадња остварена је посредством невладиних организација из Куманова.
,,Дружење са члановима КУД „Перваз“ из Трговишта и обилазак локалитета Вражји Камен – Просечник и Црква Пресвете Богородице, библиотеке „Антоније Поповић“ и етно-села ,,Баба Спаска“ било је био пун погодак што би рекла деца. Све нам се уклопило и фолклор и језик и култура и историја па можемо да закључимо да је Школа у потпуности остварила своје програмске задатке.
Пар дана пре почетка редовне наставе у школама у Удружењу Срба и Македонаца воде рачуна да се свима захвале на помоћи у организацији и реализацији овог подухвата: градоначалницима општина Старо Нагоричане и прекограничне општине Трговиште, манастиру Прохор Пчињски, ООШ ,,Светозар Марковић“ Старо Нагоричане, Уједињеној српској заједници Куманово, Туристичкој агенцији ,,Јоцо турс“ Куманово, Удружењу ,,Коло српских сестара” Куманово, Армији Републике Северне Македоније, родитељима, а понајвише деци на учешћу.
Нена Ристић Костовска
Фото: Архива Удружења „Бранко Чајка“