Скопска Црна Гора – планина лепотица, много пута спомињана у причама, легендама, предањима. Своју природну и духовну лепоту разбашкарила је између три плодне котлине. На југу је Скопље са својим непрегледним пољима, на истоку Куманово и питома села све до Матејча и његових столетних шума, а на северу је Гњиланска котлина. Једино јој са запада у наручје хрли река Лепенац носећи хук и мук предака. Њена недра препуна су непрегледних пашњака, столетних шума, река, потока, водопада, разног лековитог биља, животиња, па и људи који је неизмерно воле. Има још нешто по чему је посебна, а то је духовност и побожност њених становника и велелепних грађевина које оставише Богу и људима
Скопска Црна Гора се због присуства бројних цркава и манастира назива и Скопска Света Гора. Њена подпланинска села у скопској котлини разасута су по питомим падинама, а знамо их као Смилковци, Брњарци, Црешево, Горно Оризари, Радишани, Страчинци, Бразда, Глуво, Чучер-Сандево, Мирковце, Булачане, Горњане, Бањане, Кучевиште, Побужје, Раштак, Љубанце, Љуботен, Блаце, Бродец, Брест и Танушевце. Сва су на пар километара једно од другог и свако има најмање један храм, а неки су стари и по седам стотина и више година. Градили су их владари и верни народ у 13. и 14. веку, руком вештих наимара, углавном од клесаног камена и опеке. Имају високу уметничку и архитекстонску вредност и препознатљив словенско-византијски стил и чине богатство које треба представљати.
Представљање богатства родног краја
Три су се генерације овог пролећа окупиле око теме о развоју манастирског туризма на Скопској црној Гори и то у општинској основној школи ,,Александар Урдаревски” у селу Сандеву у намери да на Државном такмичењу младих техничара и природњака у Велесу представе лепоте и богатство родног краја. У конкуренцији од 23 области освојили су треће место у област примењена географија.
,,Идеју о учешћу на овом такмичењу подстакла је колегиница Верче Славковић која предаје хемију у школама у Сандеву и Кучевишту, а подржала је колегиница Елена Паланкова, која у школу у Кучевишту предаје биологију и ја као наставник географије нисам имала куд него да прихватим изазов. Тема о развоју манастирског туризма на Скопској Црној Гори произашла је спонтано на часу географије у разговору са ученицима о врстама туризма и могућностима које Скопска Црна Гора има. Овде предајем од 2019. године и изузетно ценим посвећеност својих колега у смислу промоције вредности овог краја. Њихове приче које преносе и на своје ученике много пута су ме подстакле да прошетам околином и да посетим културно-историјске споменике као и многа друга места на која су ме упутили, а које сигурно не бих никада посетила, као што су, рецимо Бродечки водопади”, каже Благица Гогова, наставник географије и ментор.
Драгани Пејковској ученици деветог разреда из села Бразде додељен је задатак да обради и представи тему. Када се рекло да су три генерације радиле мислило се на то да увек буде укључен и неко из породице.
,,Ми одрастамо гледајући наше цркве и манастире. Ту проводимо детињство, младост, цео живот. У нашим породицама се негује дух празновања и чувања тих светковина. Није ми било тешко да радим на овој теми. Имала сам огромну помоћ наставнице Благице Гогове, наше директорке Сузе Радевске, библиотекарке Маје Тапарчевић и других наставника. Уз рад научила сам много о фотографијама које су кључне за презентовање оваквих садржаја, начину фотографисања, избор из постојећих датотека, месту где их треба поставити. За ово такмичење изложили смо и макету манастира Свети Илија у Мирковцу, коју сам уз помоћ мог деде израдили од стиропора и глет масе, што је уз фотографије визуелно употпунило тему, каже Драгана.
Неопходна је већа популаризација и промоција
Иначе, за саму презентацију манастирског туризма на Скопској Црној Гори бирани су средњовековни храмови према старости, вредности фрескописа, ктиторима.
,,Најпре су представљени црква Свети Спас и манастир Светих арханђела Михаила и Гаврила из 14. века у селу Кучевишту за које смо мислили да су најпрепознатљивији, одмах затим је манастир Свети Никита у селу Горњану. Село Бањане представљено је кроз храмове Св. Илија и Св.Благовештење, као и цркву Св. Ђорђа. ту је и манастир Св. Илија из 14. века изграђен у долини Бањанске реке који чува један од најстаријих фрескописа на Скопској Црној Гори. Задњих деценија изузетно посећена локација, посебно 2. августа када се одржава велики народни сабор са по неколико хиљада људи. Ту је и црква Св. Ђорђу у самом селу, која потиче из 1549. године. То је само део онога што село Бањане има да понуди развоју манастирског туризма, а тако је и са осталим селима, каже менторка Благица Гогова.
Веродостојно је приказано и духовно богатство осталих подпланинских села, Побужје и околина са манастиром Св. Богородица, и црквама Св. Петка и Св. Димитрија, манастир Св. Богородица који се први пат спомиње у повељи краља Милутина из 1300. године, где је живопис солидно сачуван па је овај објекат мета знатижељника.
,,Четрнаести век је био изузетно плодоносан што се тиче ктиторства и изградње ових храмова. Ово богатство треба непрестано промовисати. Такмичења и разне друге ваннаставне активности дају нам простора да деци и омладини још од малих ногу уткамо значај предела у коме живе и могућности да од тога једнога дана егзистирају. Добар пример је и село Љуботен за које смо сазнали да је постојало још у 14. веку, да је благородница Даница у време српског краља Стефана Душана, 1337. изградила цркву Св. Никола. Црква постоји и данас. Налази се поред сеоских кућа, на тераси високој 620 метара и представља једну од најлепших грађевина из средњовековног периода. Новијег датума су храмови у селу Мирковцу, манастир Свети Илија, капеле Св. Богородица, Св. Меркурие и Св. Ђорђе. Изузетно лепу причу има и село Љубанци где имамо цркву Св. Никола. Народна традиција наводи да је изграђена у шеснаестом веку када и Јахја-Пашина џамија у Скопљу и да је од самог паше дозволу добио неки храбар човек из рода Нинићевци. И тако даље, и тако даље. Овај крај има веома богату културну ризницу и све би то могло да се искористи у смислу развоја манастирског, сеоског и других облика туризма, каже наставница Благица Гогова.
Нема сумње, манастирски туризам на Скопској Црној Гори има огромне потенцијале за развој. Како кажу наши саговорници неопходна је већа промоција и популаризација. Први корак виде у изради веб стране са електронским водичем и штампању промотивног материјала. Постављање информативних табли у непосредној близини ових храмова је такође одличан начин промоције.
Нена Ристић Костовска