Вековима богат верски живот уз бројне манастире и цркве на Скопској Црној Гори сведочи о богатом духовном животу њених становника. То нематеријално културно наслеђе сачувано је до дана данашњег.

Прочка или Велике покладе је велики празник а суштина је у праштању, обичају који се развијао под утицајем вере православне, док је карневал, овде познатији као сурети, везан за паганске забаве које наговештавају пролеће. Народ овде живи са овим обичајима. И негује их свесрдно.

Прочка долази после неколико великих зимских празника као што је Бадње вече, Божић, Богојављање, Свети Трифун, а повезује их са великим бројем наредних пролећних празника као што је Тодорова субота, Лазарева субота, Младенци, Благовести, Цвети, Ускрс, Ђурђевдан.

Прочка или Велике покладе почињу да се празнију недељу дана пре овога празника, на Прочкине задушнице. По веровању ових људи опрост треба тражити најпре од покојних. Недеља која следи зове се Месна или Сирна или Бела недеља. Једу се млечни производи и тесто са сиром, а мање меса, јер се ваља припремати за пост. Иначе, према веровању ових људи могу се успешно засадити воћке, нарочито винова лоза, док старије жене кажу да све може да се ради на овај дан да би нам Бог опростио ако смо радили кад не треба.

 

Обичај је да на овај дан људи опросте грехове једни другима. Млађи од старијих траже опрост речима ,,Прости ми”, на шта овај одговара ,,Просто нека ти је, мило, и од мене и од Бога”.

Овде се одраста са овим обичајима, чувају се и преносе са колена на колено. Тако је и градоначелник Општине Чучер Сандево, Сашко Комненовић, иначе родом из овог села, затражио прочку од својих старијих мештана, а опростио млађима.

,,Сурети је обичај који окупља цело село. Сви излазе да виде свадбу и сватове. То је једна шаренолика поворка у којој су главни јунаци младићи који су се маскирали у невесту, младожењу, кума, старог свата, свекра, свекрву, а ту је и цела фамилија. Присутне су и друге маске као што су војници, рањеници, лекари, кловнови, предсеници, политичари и многи други ликови који осликавају нашу свакодневицу. Ову свадбу прате и многе непредвиђене ситуације, изненадни гости, много шале на свој и туђ рачун, али у принципу сви се труде да свадба прође у најбољем реду, каже Ирена Пигуловић, сарадник ,,Причаонице” из Кучевишта.

 

Причаонице за децу и омладину организује Удружење за чување и неговање српског језика Азбука срб из Скопља у сарадњи са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.

Галерија: