,,Причаоница за децу и младе” коју у ООШ ,,Карпош” у селу Умин Дол код Куманова води млада наставница изборног предмета Српски језик и култура, Теодора Цветковић ових дана је понудила деци занимљиве садржаје из народне књижевности и историје. Двадесетак малишана, ученици трећег, четвртог и петог разреда, пратило је главне догађаје и ликове из епске поезије, односно песме косовског и циклуса о Марку Краљевићу, као и причу о лози Немањића и Светом Сави
,,У основи ових радионица стоји ,,прича”, дакле садржај који ће заинтересовати децу, подстаћи њихову машту, обогатити њихово знање из опште културе. За разлику од лирике где у први план долазе осећања, овде имамо догађај, ликове. Изабрали смо косовски циклус као тему богату реалним ликовима из историје као што је кнез Лазар Хребељановић и кнегиња Милица, затим Милош Обилић, Вук Бранковић и циклус о Марку Краљевићу кога у историји срећемо као Марка Мрњавчевић сина Вукашина који је владао у области око Прилепа у периоду пре Косовског боја. Народни певач је Марку дао невиђену снагу, начинио га је див јунаком који воли, подиже и штити свој народ, што код деце буди емпатију. О њему и његовом јунаштву испевано је око 300 песама које овог јунака приказују као правичног, храброг, вредног и поноситог човека.
На руку нам иде технологија, све што нам треба можемо да нађемо на интернету: од фотографија, песама, рецитала, до документараца и играних филмова и серија. Често деци измамим осмехе на лицу кад препознају нешто што су већ чули и видели кући са родитељима или у школи.
Косовски циклус епске поезије тражио је знање из историје, јер се ту спомиње Бој на Косову, кнез Лазар, цар Мурат, Милош Обилић, кнегиња Милица, Југ Богдан, девет Југовића и многи други јунаци из тог времена. То надокнађујемо у пар реченица у уводном делу. Деца су радо читала песме Цар Лазар и Царица Милица, Кнежева клетва и у својој машти формирала слике ових јунака и њиховог карактера, каже Теодора Цветковић и додаје да се деца диве томе да су њихови родитељи и бабе и деде ове стихове некада учили наизуст, каже Теодора Цветковић.
У суштини епска народна поезија је одличан терен за подстицај препричавања, односно говорних вештина код деце, каже млада наставница. Садржине су сликовите и деца с лакоћом и својим речима могу да понове оно што читају или слушају, далеко лакше у односу на лирику. Језик народне поезије није исто што и стандардни језик, има доста непознатих речи, архаизама, али ове песме имају одличан ритам и риму која помаже да се садржај лакше памти.
Народне песме забележио је Вук Стефановић Караџић средином 19. века путујући по Србији. Прикупивши песме, груписао их је према теми за коју су везане па имамо преткосовски, косовски, циклус о Краљевићу Марку, покосовски, хајдучки, ускочки, циклус ослобођења Србије и циклус осолобођења Црне Горе. Штампао их у Бечу као ,,Мала простонародна славено-сербска пјеснарица’ и ,,Српске народне пјесме” у неколико издања, чиме је богатство наше народне поезије представио културној Европи.
Технологија нам нуди сарадњу и ми је прихватамо
Причаоница намењена лози Немањића и њеним најважнијим представницима имала је задатак да ученике упозна са историјским тренутком у коме су живели и њиховим значајем. Посебно место дато је лику и делу Светог Саве.
,,Као што сам рекла, технологија нам нуди сарадњу и ми је прихватамо. На интернету има толико материјала, стрипова, песама, аудио визулних садржаја да просто не знамо одакле да почнемо. На листу хартије одштампали смо и поделили шему лозе Немањића. Визуелни ефекат помаже лакшем читању и запажању. На пример, није било тешко уочити ко су била Расткова браћа и како су се они звали. Ко је био њихов отац и слично. Деца воле овакве задатке. Житије Светог Саве подељено је у три целине. Прва прати детињство, младост и тренутак замонашења. Друга време проведено на Светој Гори, обнову Хиландара, повратак моштију Светог Симеона и трећа сређивању односа са браћом и грађење Србије као модерне европске земље. Приче су једноставне, бајковите. Реченица је проста, прихватљива, блиска деци. Све је у причи.
Иначе, сва деца знају да је Свети Сава национални празник Срба у Македонији, то казују својим речима, а знају и датум и радо рецитују и читају песмице посвећене овом свецу, а за домаћи задатак добили су да науче светосавску химну напамет.
Ово је био одличан тренутак да се деца упознају са једном од најлепших лирских песама у српској књижевности, која је посвећена Светом Сави, односно Растковом замонашењу. Препознајемо је као ,,Ко удара тако позно у дубини ноћног мира” аутора Војислава Илића и деца је обожавају. Слушали смо је неколико пута и мелодија нам је блиска и прихваћена, каже Теодора Цветковић.
Друга сезона ,,Причаоница за децу и младе” у селу Умин Долу код Куманова у ООШ “Карпош” организује се у сарадњи са Удружењем грађана Азбука срб из Скопља и Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Републике Србије.
