На Причаоницама у основним школама у селима Сандево и Кучевиште у Општини Чучер Сандево кроз тему „Мој омиљени поклон за рођендан“ откриване су дечје жеље, надања, обичаји прослављања најважнијег датума у животу детета, како у породици тако и у школи, затим култура писменог изражавања кроз писање позивница, честитки, а све то стало је у стихове и цртеже ових вредних ученика.
Деца кажу да је данас модерно да се иде у игротеку или кафић поводом рођендана. Долазе слављеник или слављеница, сви из школе, тетка, теча, ујка, ујна, бабе, деде и наравно кум који нас је крстио и дао нам име по маминој жељи. Прави се журка. Важно је да се добије жељени поклон и да се добро забави.
На тим скуповима деца обично чују реченице попут „Кум није дугме“, „Куме изгоре ти кеса“ и сличне досетке потекле из народа. Деца у млађем узрасту буквално схаватају ове језичке „заврзламе“ па се често смеју и питају како може да гори кумова кеса и како се човек може поредити са дугметом. Са друге стране, предео Скопске Црне Горе је „старо језгро“ које је сачувало традиционални дух и обичаје. И деца одлично познају традицију свога краја и радо причају о томе да је кум значајан човек у животу једне породице, да се пажљиво бира, да се кумство преноси са генерације на генерацију и да се његова реч поштује. Зато он и није дугме.
Остаје у сећању прича дечака из Сандева, од пре пар година, коме је бака причала причу о своме куму. Наиме, у стара времена у свакој породици на Скопској Црној Гори рађала су се деца, онолико колико је Бог заповедао. Кум те породице је такорећи сваке године долазио важним послом, односно да принови да име. Неколико година за редом рађала су се мушка деца. Кум је сваком дао лепо име. Један је био Вељко, други Стоилко, па Павле. Популарно име је било Санде, вероватно по народном хероју из овог села, па је једног сина крстио тако. Дође до краће паузе па се опет роди дете, мушко. Ето кума за неколико дана. Седе он на пањ да се одмори од пута и онако збуњен поче здравицу. Сви се окупише у ишчекивању да чују како ће га звати. Он се прекрсти неколико пута, мало се замисли, па се опет прекрсти и каже: Нека је жив и здрав, Санде! Сви се слатко насмејаше, али се кумова реч не врати. Тако су два брата имала исто име и дуго живела у слози и здрављу са осталом браћом.
Позивница за рођендан
Летња песма
ко птичица лака,
песму хоћу да певам.
Хајде, децо, пријатељи моји!
Данас је мој срећан дан!
Данас ми је рођендан!
Певам ову песму
да лаки осмех заблиста
у свим очима.
Чекам те свим срцем,
У позиву пише: певај, свирај, плеши!
Дођите децо,
срећни другари,
да се играмо, певамо и забавимо!
Марио Шегмановић IV-a, ОШ ,,Св. Кирил и Методиј”, Кучевиште
Рођендан
Не би било лепше лепоте
од оног часа када се роди
једно мало дете.
Осветлила се Матеова
соба као сунце,
срећа се родила,
весела песма се зачула.
Знаш ли зашто
се праве прославе,
припреме, јел, па
Матео рођендан слави
Честитке од Маме и Тате
честитке од Баке и Деке
нека у љубави расте
најдрагоценије злато.
И певали смо
песме са пријатељима
да весело играмо.
Теодора Пирковић, IV-a, ОШ ,,Св. Кирил и Методиј”, Кучевиште
Програм „Причаоница за децу и младе“ организује Удружење грађана Азбука срб из Скопља у сарадњи са Управом за дијаспору и Србима у региону. Ове школске године доступан је и ученицима ООШ ,,Александар Урдаревски” у селу Сандеву и ученицима ООШ „Свети Кирил и Методиј“ у селу Кучевишту у Општини Чучер Сандево.
