На ,,црвено слово” облачи се ,,стојаћно одело” и иде се у цркву

Приликом посете храму светих Ћирила и Методија у Тетову, за потребе наше ,,Празничне причаонице” потражили смо неке одговоре и дружили се са децом из насеља Два Бреста, активистима Удружења Срба и Македонаца и свештенством.

,,Код нас у Тетову цркве су препуне народа о већим празницима и деца углавном од родитеља и баба и деда уче како се треба понашати у цркви. Овде сви знају да се приликом одласка у цркву облачи ,,стојаћно одело”, оно најновије, најлепше, најсвечаније. Од малена сам гледала како се људи побожно крсте и тихо улазе у цркву. Пале се и свеће, за здравље и за наше покојне, рекла нам је Вера Јаневска.

,,Приликом посете цркви најпре треба прићи икони која се налази у централном делу и целивати је.То је икона свеца коме је црква посвећена, а ако је неки већи празник, одна је ту икона свеца који се празнује тог дана.

Икона се целива тако што се стане испред ње, два пута се прекрсти и поклони. Крстимо се тако што састављамо прва три прста, док остала два остају приљубљена на длану. Додорујемо четири тачке на нашем телу: чело, пупак, десну страну на грудима и завршавамо на левој страни. Дакле, с десна на лево. Целивамо икону Господа Исуса Христа на десној страни, а онда икону Пресвете Богородице на левој страни. Док пролазимо поред олтара застајемо испред крста који стоји високо горе, ту станемо, прекрстимо се и поклонимо се. Потом мушкарци иду на десну а жене на леву страну и почиње служба.

Док траје служба треба следити свештеника. Када год се он прекрсти, када у молитви спомене ,,У име Оца и Сина и Светога Духа” прекрстимо се и ми. Такође, увек када спомене имена Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице, треба да се лагано поклонимо и прекрстимо. Ако је неко постио о великим празницима може примити причест. По завршетку службе свештеник дели нафору, освећени хлеб који симболизује тело Христово. Примањем нафоре служба је завршена, поново целивамо прву икону, излазимо и окрећемо се према вратима храма па се још једном прекрстимо и поклонимо. Тако је у читавом православљу, рекао нам је отац Илија који деци преко својих предавња, на непосредан начин, приближава теме из веронауке.