Крсна слава – једaн од најважнијих породичних обичаја код Срба
,,У здрављу је прославите и на млађе оставите”
Саставни део трећег циклуса ,,Причаоница” су ,,Празничне причаонице” у оквиру којих са нашим полазницима ,,причамо” о празничним обичајима, градским славама, сеоским славама, крсној слави. Ова тема нам је дала задатак да истражујемо обичаје у срединама у којима живимо, односно како прослављамо наше кућне, крсне славе током године које су један од најважнијих дана у животу наших породица. На основу казивања полазника саставили смо мали подсетник о крсној слави.
Како је настала крсна слава?
У време када су примили хришћанство Срби су још увек живели племенским животом. Свако племе се састојало од више мањих или већих породица. Перун је био врховни бог кога су сви поштовали, а свака породица је имала своје ,,домаће” божанство, заштитника. Веровало се да је био ликом као неки њихов предак који им чува кућу од сваког зла.
Крсна слава је први пут забележена 1018. године у Охриду, четири године после пропасти Самуиловог царства, а као обред датира из VIII века, за време владавине кнеза Мутимира. У почетку је то била храмова слава у част неког светитеља. Век касније, захваљујући словенским мисонарима Ђирилу и Методију, њиховом ученику и првом словенском архиепископу Клименту, као и двадесетшесторици његових ученика који су народ упутили на хришћанске свеце као заштитнике породице, што је и разлог да су св. Јован, св. Никола, св. Ђорђе, св. Димтрије, св. Параскева најчешће крсне славе.
Иако су мисионари проповедали хришћанство по свим словенским земљама, крсна слава се као централни породични празник одржала само на западном Балкану, највише код Срба, мање код других народа. Велику улогу у одржавању овог обичаја има први српски архиепископ Сава (Свети Сава) који је славу ,,уредио” па је црквени обред остао исти до данас, уз минималне измене. Дакле, забрањено је приношење жртава у крви, као и приређивање гозби у дворишту храмова. Почело се славити уз земаљске плодове ,,жито, хлеб, уље, вино” који се принесу ради благослова, а не ради жртве и гозбе.
Значај крсне славе
Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и тај светац је њен молитвени заступник пред Богом. На дан славе породица се молитвама обраћа свецу, учествује на литургији и подсећа се на његов живот и дела.
Славу треба увек славити
И у срећи, и у несрећи, и у радости, и у жалости, у богатству и сиромаштву, славу увек треба славити. За славску свећу, колач, мало црвеног вина, кољиво, тамјан и уље у век се треба постарати и кроз молитву одужити се свом светитељу (свецу). Уколико свечаре задеси жалост, слава се слави са свим обредима, али без гостију.
Колико дана се слави слава?
Ово је био најзанимљивији део наших причаоница. Деца из Скопске Црне Горе кажу да се код њих свака слава слави три четири дана. Први дан је Навечерје (Заслуг), вечерња служба, други дан је Слава, почиње литургијом после које се сече колач и освећује жито. Слављење се наставља за трпезом где се служи најпре жито. Домаћин распоређује госте по старешинству, а то значи најближе и најстарије рођаке ставља у чело трпезе. Уколико колач није сечен у цркви то може да се учини пре ручка. Том приликом онај који сече колач (колачар) обично казује здравицу: ,,Срећна слава домаћине, у здрављу је прославите и на млађе оставите, да је славе док је света, због среће и берићета, обичаји то су давни, славише нам преци славни!”.
Трећи дан славе се Патерице. Долазе рођаци и пријатељи који славе исту славу. Тога дана широм се отворе капије па на честитање могу да дођу и знани и незнани честитари, што рекоше деца, цело село. Истовремено значи да је слава завршена и да гости треба да се разиђу.
Током наших причаоница правили смо анкете и сва деца су знала да кажу своју крсну славу. И из градских и из сеоских средина полазници прецизно описују обичаје. Тако су се сложили по питању да ли се на славу позива или не. Сазнали смо да се на славу не позива, односно позива се само једанпут, први пут. Долазак је обавезан, а изостанак велика увреда. Уколико неко изостане два пута за редом, онда се сматра да су родбински или пријатељски односи озбиљно нарушени, односно да нам је неко нешто замерио.
Како једна породица почиње да слави славу?
Крсна слава се преноси са колена на колено, са оца на сина. Уколико син живи у истом домаћинству са оцем, славе заједно. Када се син ожени током прве године самосталног живота он долази код оца на славу. Приликом сечења колача, отац узима четвртину и десном руком је даје сину. Пољубе се и честитају један другоме. Син део колача носи у свој дом, дели са својом продицом и наредне године почиње да слави славу у свом дому.
Трећи циклус ,,Причаоница за децу и младе” суфинансира Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Министарство културе Републике Северне Македоније – ,,Празнични приказни за деца и млади” односно ,,Празничне причаонице”. Помажу Општина Центар, КИЦ Спона, Србтел и други.
