Храм посвећен Светом Николи у селу Љуботен на Скопској Црној Гори спада у један од најлепших примера средњевековне архитектуре из доба Немањића, а њене фреске златном добу старе уметности. Ова монументална грађевина стоји на свом месту близу 700 година. Њена ктиторка је властелинка Даница, господарка жупе Скопска Црна Гора за време цара Душана. Током средњег века црква је страдала, била разрушена, оштећена, напуштена. Обновљена је 1928. године када јој је враћен стари изглед, а данас, готово након једног века окупљени верници уређују двориште, помоћне објекте у намери да се ово светилиште што више приближи савременим генерацијама православаца и осталих добронамерника
Село Љуботен је окружено живописним пределима, шумама, пашњацима, ораницама, воћњацима, чистим небом, хладном водом са планинских извора изнад задњих сеоских кућа. Кажу да је некада било засеок села Љубанци одакле се стиже асфалтним путем, а кад се крене на исток кроз столетну храстову шуму стиже се у суседно село Раштак. Не Бог зна колико велика и бујна, Љуботенска речица истиче са извора Башинац и дели село на два дела. Западни, већи, густо насељен Албанцима муслиманима, и источни где су ,,каурске куће“ већином православних Македонаца. Све то на надморској висини од 750 метара и петнаестак километара од центра Скопља и седам осам од градске општине ,,Бутељ“.
Средњeвековни храм посвећен Светом Николи стоји на једној тераси са које се види широка панорама Скопља. У свом напису „Црна Гора Скопска“ објављеном 15. фебруара 1855. године, македонски просветитељ Јордан Хаџи Константинов Џинот пише да је ово одлично место за шетњу и одмор и да је и сам цар Стефан Душан Силни волео овде да долази, а да је у самом селу много разрушених црквишта, манастира и рукописа. Иначе, ову монументалну грађевину изградила je властелинка ,,госпођа Даница“ са синовима, лета господњег 1337. О лепоти и грандиозности овог храма говори професорка Јасмина С.Ћирић са Универзитета у Крагујевцу у серијалу ,,Средњевековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ Српског видео портала Србтел из Скопља, srbtel.mk. https://youtu.be/LPwIMCQ8Pbk?si=4N7MxMoxSh4PH2EK
Лепу причу имају и данашњи вредни мештани овог села који увек окупе по 30 до 40 волонтера, међу којима су и деца, за акције сређивања двориштa и оплемењивања површине око цркве.
„Журимо да уредимо двориште за предстојећи највеселији хришћански празник Велигден. Помоћ и подршку имамо са свих страна. Међу донаторима су не само наши мештани, већ и људи који су се одселили одавде, мештани околних села, појединци и фирме из Скопља. Свака помоћ је добродошла, било да су то новчана средства, материјал, услуге.
Један од кључних подухвата је изградња потпорног зида дужине 160 метара, постављене су бекатон плочице испред цркве, направљене стазе, постављена ограда. Трава на целој површини црквишта је искошена, сређени су тоалети и помоћне просторије. Засађено је цвеће…
Најважнија ствар је што ћемо ове године први пут имати службу за Велигден, дакле у суботу вече, а до сада смо имали три пута годишње, трећег дана Божића, трећег дана Велигдена и за Водице, односно Багојављање, каже наш саговорник.
Фамилије које су остале на својим вековним огњиштима негују древне обичаје својих предака. Село се спомиње 1337. године приликом изградње цркве. Сваке године, 31. јануара, на дан Светог Атанасија је црквена слава. Традиција је да се тога дана спрема ручак и вечера од овчјег меса за цело село и све госте. Том приликом одређује се једна породица која током године брине о цркви.
,,Има дужност да отвори и затвори храм, почисти, продаје свеће. Иначе, све ово се ради са намером да ово место постане излетничко место као што је манастир Свети Никита. Да то буде простор у који ће људи радо навратити да се обрате Богу, да се одморе са својом породицом. Град је близу и постоје сви услови за то, додаје наш саговорник.
Иначе, као и остала села на Скопској Црној Гори и Љуботен је богат легендама. Најчешће говоре о прецима па се спомиње име Ђоревци који су славили Св. Арханђела и били староседеоци. Ђоре је у Љуботену имао два брата. Почетком 19. века све православне породице су морале да се одселе на север у Србију. Отишао је и Ђоре са браћом, а три године касније у Нишу га је срео „турски буљубаша“ који га је наговорио да се врати у родно село. Занимљив је податак да је Ђоретов потомак Блажо 1969. године имао 108. година, и да је забележен као најстарији становник Скопске Црне Горе. Живи сведоци говоре да је седамдесет и неке у 112 години страдао на Бит Пазару у саобраћајној несрећи када га је камион ударио на магарету. Иначе, и овде су биле заступљене миграције из села у село. Тако су се Ћуксанови који славе Ђурђиц доселили из Чучера, после 1912. године. У то време из села Бродац доселили су се Крушкарови који су тамо припадали роду Лабурини досељени из области око Биначке Мораве. Староседелачке фамилије су Петковски, Милевски, Костовски, Павловски, Младеновски и други.
Занимљиви су показатељи пописа становништва током последњих седам деценија који говоре да се број Албанаца повећао више од три пута, а да се број Македонаца смањио готово три пута, да је овде шестедесетих и седамдесетих било и доста Турака, а да сада овде живи 5% Македонаца, нешто више од сто душа и преко 2.500 Албанаца, седам Рома и један Србин.
Упркос бурним догађајима у прошлости, овдашњи људи кажу да живе мирно. Немају никавих проблема са комшијама Албанцима, нити су их имали пре 2001. године.
Док напуштамо овај живописни предео и његове питоме људе уверени да смо могли да останемо још мало, одвајамо секунд два да погледамо стару сеоску архитектуру у успутном селу Љубанцу, звони телефон. Чује се глас нашег сарадника који се интересује да ли смо завршили посао са фотографисањем и подсећа да свакако дођемо на Велигден на службу.
Нена Ристић Костовска