Први аутобиографски роман Маје Трајковић, под насловом ,,Пресек“ је књига која се не чита лако, нити може лако да се заборави. Говори о њеној немилосрдној борби са опаком болешћу, потрази са сопственом душом, чистилиштем и новим путоказом.
Иако је „Пресек“ својеврсна подршка свим женама које се суочавају са масектомијом и губитком своје женствености, то је књига за свакога, могу да је читају супрузи, очеви, браћа, деца, сви они који су у потрази за путем исцељења.
Аутобиографска дела пишу они који имају шта да кажу. Маја Трајковић је по занимању професор француског и италијанског језика и књижевности, магистар менаџмента у образовању, рецензент уџбеника из француског језика, ауторка књиге „Мрачни и светли дом“ и романа за децу „Златна душа“. Ради као билбиотекар у школској бибиотеци у скопском насељу Кисела Вода. Носилац је вредних друштвених признања за свој рад у области образовања и библиотекарства. Међу колегама и пријатељима позната је по својој предусретљивости, колегијалности, срдачности. Повод нашем разговору је њен први аутобиографски роман који је промовисан почетком лета у Скопљу.
Знате у шали да кажете да, не само што волите мирис књиге него и да живите и радите у библиотеци и да сте у том амбијенту свој на своме. Ипак, да ли је то довољно за писање књижевног дела?
Тачно је да волим мирис књиге и да сам међу рафтовима свој на своме и да се не зна број прочитаних наслова. Задњих година заронила сам у озбиљније пределе књижевности, у теме из филозофије, религије, психологије… Вероватно ме је сам Бог упутио на то, јер ми је касније то искуство било драгоцено у критичном животном тренутку. Као да је хтео да ме припреми за оно што ми предстоји.
За писање аутобиографског романа поребно је да се пређе тај пут катарзе, кулминације, прочишћења како би се емоције ослободиле и преточиле у књижевно дело…
Суочавање са опаком болешћу, којој име спомињете само пар пута, задесило Вас је у најбољим годинама живота, што није нимало лака ствар. Какви су то тренуци?
Тренутак шока, обесхрабрења, дубоке боли и страдања, реакција породице, супруга, деце, мојих родитеља, најближих…Емоције су биле веома снажне и дубоке…Нешто ново, неизвесно и страшно је ушло у наш живот…Тешко је то…Бесане ноћи пуне неизвесности, кидања, бројних испитивања, чекања резултата, болних терапија, стрепња најрођенијих…
Шта је по Вашем мишљењу био пресудан тренутак да своје емоције преточите у роман?
То је тренутак када сам кренула у потрагу за сопственом душом. Кренула сам да је нађем, суочим се са њом, прочистим је, исцелим…Оног тренутка када сам доживела то прочишћење и болест је почела да се повлачи, чим је душа чиста и тело зацељује. Морам признати да је то за мене био веома болан процес. Док сам била здрава моја душа је била „успавана лепотица“ о којој нисам много водила рачуна. Тек у тренутку тешке болести и освешћења кренула сам на пут у потрази за њом, својом душом. На путу исцељења пролазила сам кроз седа земаља, поглавља. Практично у тој бици имала сам два велика непријатеља, болест и саму себе. Ипак, највећа борба је она коју водимо са самим собом. И ако ту изађемо као победници, устукнуће и болест. Болест и душевна борба оставиле су ожиљак и на мом телу и на мојој души…То је био главни покретач…Победити и кренути у нови живот…зарад оних које волите…
На путу ка прочишћењу и сусрету са својом душом Ви пролазите седам чистилишта: хаос, обавезе и агенде, креативност и инспирација, иделогија, илузија, правдања, самосажаљења и лелекања. Шта се тамо дешава? Како је креиран наслов „Пресек“?
Сусрет са душом…Отрежњење, прочишћење, светлост… На том путу крхка и беспомоћна жена, мајка, супруга, ћерка претвара се у вучицу – борца спремног да победи. Сам наслов „Пресек“ има дубоко метафоричку симболику и мислим да асоцира на све што се дешавало у мени и шта ће се дешавати на мом новом путу…
Да ли је овај роман намењен само женама које су се избориле и које се боре са опаком болешћу и почеле да живе свој други живот?
„Пресек“ јесте књига подршке свим женама које се суочавају са масектомијом, али је истовремено књига за свакога, треба да је прочита сваки мушкарац како би сазнао кроз шта све пролази жена која губи део своје женствености, па и свако дете како би знало ко га је хранио првих месеци живота и привијао на груди, па и лекар како би сазнао да није довољно рећи само да ћемо се борити, већ да објасни о каквој бици је реч, ко све може да помогне, шта све може да одмогне у исцељењу, односно шта је најважније на путу исцељења…
Роман је у издању Издавачке куће Слово љубве из Скопља.
Нена Ристић Костовска