У оквиру обележавања Светског дана детета на Скопској Црној Гори указала се прилика да се о правима детета разговара кроз призму искуства из интеркултурне размене у оквиру које је шеснаесторо ученика и два наставника из две основне школе боравило у Дечјем селу Песталоци у граду Трогену у Швајцарској.
Осам ученика из ООШ ,,Кирил и Методиј” из села Кучевишта и осам ученика из ООШ ,,Александар Урдаревски” из села Сандева са својим наставницама Маријом Станковском и Кристином Гоцевом, је крајем маја и почетком јуна, боравило у живописном алпском селу у Швајцарској, у Дечјем селу Песталоци на веома занимљивом програму двонедељне интеркултурне размене чији је примарни циљ учење о дечјим правима и екологији и примена тог знања у пракси.
У овој средини деца су на првом месту, о томе брину њихови родитељи, наставници, учитељи, директори школа, педагози, психолози, локална самоуправа. Све боље услове у основним школама, прате и савремени процеси у васпитању, образовању, едукацији, социјализацији. Из основних школа кажу да се води рачуна да нико не буде скрајнут, изузет или на било који начин ускраћен учешћа у многим облицима ваннаставних активности или програма који се нуде преко школе или невладиних организација и да не постоји дете које је завршило основно образовање а да није било укључено у неки програм.
До ове сарадње је дошло захваљујући Дечјој фондацији Песталоци из Швајцарске и Удружења за асистивну технологију ,,Отворете ги прозорците” из Скопља, уз подршку локалне самоуправе.
,,Реч је о интеркултурној размени деце у оквиру које је обухваћено 40 ученика из Македоније, а гости су били у ученици ООШ ,,Стив Наумов” и ,,Наум Наумовски Борче” из Скопља. Иначе, циљна група нису деца са посебним потребама, већ деца годиште 2010/2011., шести и седми разред, која одрастају у специфичним условима, било да је реч о породици са више деце, или породици у којој се школује више деце, или где само један родитељ има редовна примања или је у породици дошло до неке ситуације када детету треба посветити већу пажњу. Пројекат траје три године и подразумева и сарадњу са родитељима. Деца на крају размене креирају акционе планове које ће спроводити у својим школама и локалним заједницама у циљу повећања поштовања права детета у њиховим срединама. Са друге стране, за учешће у овој размени деца су прошла одређену процедуру, односно услове које треба да испуне, упућује Ивана Атанасовска Милевска, дефектолог у ООШ ,,Кирил и Методиј” у Кучевишту.
Варошица Троген и Дечје село Песталоци налази се на североистоку Швајцарске у бајковитом окружењу. Село носи назив по класику педагошке мисли и реформатору образовања Јохану Хајнрију Песталоцију, који је сматрао да је рушење предрасуда треба тражити у добром образовању. Подигнуто је непосредно после Другог светског рата с циљем да удоми бројну ратну сирочад. Мотив оснивача села Валтера Роберта Кортија је био ,,Направимо свет у коме деца могу да живе”.
,,Дечје село Песталоци има укупно 15 дрвених спратних кућица, затим школу, спортске терене на отвореном, дечји клуб, црквицу, веома богат музеј. Село има и мали трг, а окружено је пространим ливадама на којима слободно пасу краве и производе карактеристичну звоњаву, што је, ето, неки заштитни знак швајцарске сеоске идиле.
Све ове кућице имају своја имена која су им давала њихови први станари из разних земаља па имамо Пинокија, Јуколу, Јаноша и слично. То су сада одрасли људи, а многи од њих су спонзори дечјег села. Данас се ове кућице користе за привремени смештај деце из југоисточне Европе која су обухваћена вишенедељним програмима интеркултурне размене. Наша група деце је била смештена у две кућице. Иначе, програм је осмишљен кроз изузетно креативне радионице, вођене неконвенционалним методама, које према Песталоцијевом упутству укључују дечје ,,срце” и ,,руке” и уче мирољубивм заједничком животу са другим нацијама кроз упознавање културе, обичаја. Велика пажња посвећена је техникама бољег упознавања себе, лакшем успостављању комуникације, представљању своје земље, културе, традиције што је основна идеја читавог пројекта. Посебно ми се допало то што су деца имала прилику да боље упознају живот у заједници, и да уз помоћ нас супервизора/старатеља брину о себи и другима. Једно од битних задужења у тој комуни било је брижљиво селектирање отпада и његово рециклирање. У Швајсцарској се готово 90 % кућног отпада поново прерађује. Веома значајна тема је била и Конвенција о правима детета која искључује сваки облик дискриминације, међусобно прихватање и развијање сарадње и међусобног поверења преко спортских активности, игре и едукације, рекла нам је Марија Станковска, супревизор на пројекту.
Кристина Гоцева наставница географије у ООШ ,,Александар Урдаревски” у селу Сандеву била је супервизор другој групи ученика. Каже да су деца учила о самосталном животу, дечјим правима, подизању еколошке свести.
,,Импресиоонирани смо што је то савршено огранизовано, као швајцарски сат, све тачно, све на време. Гостољубље домаћина и одлична забава, па чак и спремање хране, организовање забава, обилазак музеја, позоришта. Посебан утисак на децу оставило је гостовање на локалном радију где су говорили о својој земљи, школи, дечјим правима. Дружење са вршњацима из Швајцарске је било посебно искуство, јер је највећи акценат стављен на швајцарски начин подизања еколошке свести.”
Посета оближњој шуми, прекрасном граду Цириху, који се налази близу Алпа и лежи на обалама Циришког језера, стари град има уске улице и старе камене куће, а пресеца га река Лимат, град је буквално окружен водом. Близу Цириха су Рајнини водопади који су наше посетиоце, како кажу, оставили без даха. Тако је било и у Луцерну, Боденском језеру на граници између Швајцарске, Немачке и Аустрије, Сент Галену, музеју Технорама су још неки незаборавни моменти са овог путовања. Прате их разне дечје догодовштине као што су падање са клупе, прављење брда од палачинки, излети у шуми, разне језичке недоумице, јер се комуникација одвијала на енглеском језику…
Заједнички закључак ученика који су учествовали, њихових наставника који су им били безрезервна подршка током двонедељног боравка у Трогену, и стручних служби ових основних школа је да је ово једно велико незаборавно искуство, које детињство чини срећнијим и садржајнјим а ове будуће људе бољим и вреднијим. Намеће се још једна веома битна ствар, а то је да и ми имамо изузетне природне лепоте, простране ливаде, водопаде, реке, само треба да их сачувамо, оплеменимо. Што се тиче дечјих права можемо да научимо да их поштујемо само ако се образујемо, рушимо предрасуде, баш како је рекао Песталоци.
Нена Ристић Костовска
Разгледница Скопске Црне Горе
