Видовдан је дан када се сећамо косовског завета и вредности већих од живота, а то су вера, образ и слобода, а овде на Скопској Црној Гори тај завет чувамо и негујемо у песми, игри и молитви. Завичај није на карти, он је на прагу, на капији, у имену, и у земљи коју су чували они пре нас..Завичај је ђубе на јелеку, знак Скопске Црне Горе – препознатљив и свој…Ту су наша огњишта…Овде се вера не чува само речима, наслеђује се као кућа, као њива, као име…
У подножју Скопске Црне Горе у селу Кучевишту или Кучевиста како га старији житељи називају, међу вековним огњиштима и светињама које памте Немањиће, у крају где су људи одувек знали шта имају и зашто то чувају, негује се косовски завет који не бледи. И ове године 28. јуна, 637 година од Косовског боја, дана када је свети кнез Лазар изабрао царство небеско – Видовдан је огледало овдашњих Срба, велики и свети празник. Прослављен је у духу мира, љубави и заједништва, онако како доликује добрим домаћинима.
Гостију је, хвала Богу, било доста, све одабраних. Међу њима представници амбасаде Републике Србије, почасни конзул Републике Србије, представници Општине Врање, представници невладиних организација, школа, државних институција, универзитетски професори, виђени људи из Кучевишта и околних села. У име домаћина Културно просветног и информативног центра „Вук Караџић“, ове године, госте је веома надахнутом поруком поздравио заменик председника Далибор Киранџић који је поручио: „Видовдан је дан када се сећамо косовског завета и вредности већих од живота, а то су вера, образ и слобода, а овде на Скопској Црној Гори тај завет чувамо и негујемо у песми, игри и молитви“.
У име Општине Чучер Сандево присутне је поздравио градоначелник Зоран Бајовски подсећајући да је њихова општина симбол мултиетичности. Честитајући председнику Центра „Вук Караџић“ Богољубу Нинићу и његовим сарадницима на одличној организацији још једном нагласио како је „Видовдан пример како су нас култура и традиција одржале на вековним просторима и како могу да се негују више од 600 година. Зато користим прилику да апелујем да анимирамо нашу децу да активно учествују у свим културним манифестацијама без обзира која невладина организација их организује, јер је култура и традиција оно што нас је одржало на вековним просторима, а општина ће увек подржати.
Алексаднар Милутиновић доктор медицинских наука, специјалиста кардиохирургије на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици у Београду, иначе велики пријатељ Скопске Црне Горе је подсетио да је „бити Србин част, привилегија не само у данашњем времену, него у сваком времену и то са собом носи одређену тежину али и обавезе. Подсетио је на прецизност Николе Тесле у изражавању националног идентитета, као што су усталом у томе прецизни и Срби на Скопској Црној Гори.
Професор Станислав Станковић истакнути научни радник и универитетски професор је дао посебан допринос у изучавању српских аутохтоних говора на простору Републике Македоније, као и говора Скопске Црне Горе.
„Видовдан у Срба јесте песма над песмама, празник над празницима. На Видовдан Срби осећају и понос победе и горчину погибије. Ако Васкрс хришћанима потврђује постојање истинске вере, да је о Божићу рођен Спаситељ душа наших, а да Видовдан потврђује постојање Србије у чије темеље је себе узидао Свети Сава српски, отац нације српске, прихватајући се царства небеског, а одричући се царства земаљскога, два века пре Боја косовскога. Кнез Лазар се на Газиместану борио за то српско царство. У песничком надахнућу песник Љубомир Симовић кнезу Лазару приписује ове речи: „Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“, још једном подсећајући на три датума која су уткана у биће српског народа, а то су Савиндан, Видовдан и Сретење.
Александар Божиновски представник македонске заједнице у Врању је пренео поздраве у име грађана Врања и градског руководства подсећајући да Видовдан није само сећање на прошлост већ и позив да градимо будућност и нека нас историја учи мудрости а не поделама.
Видовданском честитком присутнима се обратио и Саша Богдановић велики пријатељ и добротвор Скопске Црне Горе, захваливши се том приликом свима који су помогли у очувању српског националног, језичког и културног идентитета у Македонији.
У уметничком делу програма наступили су КУД „Вук Караџић“ из Кучевишта и гости из КУД Копаоник из Лепосавића, као и Алекса Рончевић полазник школе гусала „Сандић“ из Београда који је извео песму „Повлачење српске војске преко Албаније 1915.“ Пригодним рециталом представила се Виолета Ачковић, ученица основне школе Кирил и Методиј у којој се настава изводи и на српском матерњем језику.
Завршавамо једноставним закључком да је Кучевиште одувек имало младих образованих и способних људи, који могу и желе да раде на пољу културе, очувању националног идентита, неговању заједништва….Кроз манифестацију успешно су нас водиле Ана Гурмешевић и Роза Гурмешевић. Поентирамо порукама из краћег докуметарног филма Далибора Киранџића – Завичај није на карти, он је на прагу, на капији, у имену, и у земљи коју су чували они пре нас… Завичај је ђубе на јелеку, знак Скопске Црне Горе – препознатљив и свој…Ту су наша огњишта…Овде се вера не чува само речима, наслеђује се као кућа, као њива, као име…
Текст: Нена Ристић Костовска
Фото: Центар „Вук Караџић“ Кучевиште
Видео издање Видовданске манифестације 2026, одржане у Кучевишту. https://www.youtube.com/watch?v=dZ0ZoMARSw4