Источни петак, први петак након Ускрса у народу познат као Балаклија, у Мирковцу се слави вековима. Посвећен је Мајци Божјој која је тога дана свом сину Исусу Христу водом испирала ране. Зато се верује да се тада отварају „Богородичине воде“ које имају велику исцелитељску моћ
Прекрасан дан на Скопској Црној Гори. Сунце и чист планински ваздух дају манастирском комплексу Чардак у селу Мирковцу своју свечаност и чистоту и употпуњују велики празник и молитву пред Богом. Иако је овај крај познат по својим бројним манастирима и црквама и духовности њених житеља, ово место привлачи и многе вернике из других средина.
Овај познати манастирски комплекс има неколико веома значајних верских храмова. Доминира импозантна грађевина подигнута непосредно пре почетка Другог светског рата. То је црква Свети Илија, подигнута на темељима старог храма, а обновљена је и стара црква посвећена Светом Илији, неколико корака даље, непосредно уз конак. У истом дворишту налази се такође обновљена црквица посвећена Пресветој Богородици или Балаклија како је народ назива.
Источни Петак је патрони празник овог храма па народ из околних села и Скопља током целог дана долази да се помоли и захвати лековите воде из црквице познате као Балаклија. Верује се да је ово најстарија црква у овом делу Скопља, да њени темељи потичу из 11. века и да њена вода има лековиту моћ. Бројна су предања која говоре о исцелитељској моћи ове воде која много пута зна и да пресуши, али се увек враћа за овај празник, кажу мештани.
Ово место је свето кажу житељи, људи су овде одувек подизали храмове, молили се, веровали. Догађала су се чуда, исцељења… Постоји традиција да се након одслужене Литургије и молебана, врши и мало освећење воде, коју ће верници користити за умивање како би се исцелили од многих болести са којима се суочавају.
Многи верници овде долазе деценијама, од раног детињства до дубоке старости. Па и овог јутра многи од њих пожурили су поштапајући се да стигну да запале свећу, да оставе свеже цвеће Мајци Божјој.
,,Некада смо овде као деца долазиле са мајкама, касније са свекрвама и са својом децом. Ишли смо пешке из Црешева до Мирковца пољским путем. Кренуле бисмо рано око шест да би стигле до осам сати на службу. Није нам било тешко…Сада смо дошле аутобусом, заобилазно преко Аутокоманде и Бит Пазара… Ова вода је лековита, добра је за очи, за нерве…Добро је да се човек умије и да понесе својима…Видите колико људи долази са свих страна…значи да верују, кажу нам Веса и Благуња из суседног Црешева, које више од пола века долазе овде на овај празник.
Овај манастирски комплекс познат као Чардак постао је омиљено место многих верника, па је црква пуна недељом и празницима. Привлачи и лепо уређено двориште пуно своје бурне историје и лепих клупа у хладовини. Ово свето место било је дом многим монасима и искушеницима који су своје уточиште нашли пред великим историјским ломовима. Као сведочанство стоје њихови недавно преуређени гробови са исклесаним именима.
Нена Ристић Костовска