Наставница Даниела Перић, рођена Нинић у просвети ради скоро деветнаест година, предаје енглески језик. Ове године, поводом 8. марта ученици су је изабрали за најинспиративнијег наставника. Она о својој професији каже: „Сваки дан је другачији, морате увек бити спремни да одмах реагујете и да одговорите изазовима најбоље што можете и знате и да имате пуно енергије и стрпљења, воље и жеље. Ако немате то, нећете моћи да се бавите овом професијом…
Ове године први пут на иницијативу Ђачког парламента ООШ „Александар Урдаревски“ у Сандеву, поводом Међународног дана жена 8. марта ученици су организовали избор за најинспиративнију наставницу. Гласали су ученици у предменој настави, од шестог до деветог разреда, а већину гласова добила је наставница Даниела Перић.
Жеља јој је била да научи енглески језик па се уписала на одговрајући факултует, а посао у школи је дошао сасвим случајно када се 2007. године увело изучавање енглеског језика као обавезног предмета од првог разреда основне школе, чиме се фонд часова значајно повећао. „Тако да могу слободно да кажем да сам из љубави почела да радим свој посао…, додаје Даниела смејући се.
Њен дугогодишњи рад прате признања за учешће на такмичењима, освојено друго место на државном такмичењу, признање за труд и залагање у послу као и за неке интерне активности школе.
„Моји ученици често знају да ми кажу да сам најбоља наставница у школи. Ја им кажем да то исто кажу и другим наставницама…Деца су то…Када је дошао тренутак гласања многи моји ученици су гласали за мене… То су искрене душе, насмејана лица, на крају су били пресрећни што сам, ето, ја победила… Улепшали су ми дан… Мислим да су ученици најверодостојнији жири, јер гласају чистим срцем, без икаквих дилема и предрасуда. Веома сам им захвална на поверењу, каже наставница Даниела.
Даниела каже да за њу није важно да ли ради у руралној или урбаној средини. Посао наставника се зна, исти је где год да се ради.
„Посебно ми је драго што радим управо у овој средини, јер и сама потичем из овог краја, из села Кучевишта где сам и завршила основну школу „Св. Кирил и Методиј„ и касније се ту запослила као наставник. Волим да радим са децом из овог краја. Они су оно што сам ја некада била. Кроз њих гледам себе и своје детињство. Иначе, услови за рад су добри, имамо све што нам је потребно, а најбоље од свега је то што је овде чиста здрава средина, чист ваздух, мир и тишина без гужве и саобраћаја, имамо прекрасно зелено школско двориште…
Иновативност наставнице Даниеле Перић састоји се у сталном усавршавању метода у настави, са друге стране мора држати корак са актуелностима код младих, као и да им презентује занимљиве садржаје с циљем да савладају гардиво које им презентује на часовима.
„Свакодневно се трудим да разумем њихове потребе, имајући у виду да радим са тинејџерима на почетку пубертета, да их мотивишем да буду вредни и одговорни, храбрим их да улажу у своје знање, да постижу добре резултате, пружам им подршку да напредују у свом образовању како би могли да се реализују као успешне и задовољне личности.
Наставница Даниела каже да рад у просвети може да буде забаван, нарочито ако радите у родном крају и познајете ћуд својих ученика кроз призму завичаја. Занимљиве досетке на часовима су одраз одраслих, односно средине у којој одрастају њени ученици.
„Најбитније је је да увек будете спремни да се суочите са свакодневним изазовима у учионици. Сваки дан је другачији, морате одмах да реагујете и да одговорите тим изазовима најбоље што можете и знате и да имате пуно енергије и стрпљења, воље и жеље. Ако немате то, нећете моћи да се бавите овом професијом…
Ова професија је у задњих двадесетак година претрпела многе измене. Сада има много више активности, потребних и непотребних, тако да наставнику остаје јако мало времена за приватни живот. Највише од свега потребно је да будете посвећени, ефикасни, практични. Треба да волите да радите са децом, да нисте само наставник већ и педагог, психолог, други родитељ, друг, закључује Даниела.
Слажемо се са наставницом Даниелом Перић да се данас ова професија недовољно цени и да треба да се промене и побољшају многе ствари. Најпре треба вратити ауторитет наставнику, јер је он најодговорнији за наставни процес. Потребна му је подршка и поштовање, нарочито родитеља. Нико други не треба да се меша у његов посао. Ако наставник има ауторитет и поверење, ученици ће лакше усвајати нова знања, атмосфера ће бити боља и све више младих ће се одлучивати да се бави овим послом.
Нена Ристић Костовска