Позната поворка веселих младих људи под маскама, познатија као сурети, кренула је тачно у подне лета Господњег 2026. године, да улицама и сокацима славног села Кучевишта поносе огромну позитивну енергију, шалу и смех
Преко стотину маскираних младића и дечака понело је са собом непоновљиви спој традиције и заједништва свих генерација. Желели су да покажу начин размишљања и живљења, а понајвише древне обичаје својих предака, које и данас негују.
Поворку су предводиле групне маске које су представљале читаве сцене, које морају да буду што смешније и страшније како би истерале демоне из њиховог села. На зачељу колене нашла се ,,Лепа Брена са четири шеика“ и симболички просјачки штап.
Друга група младих људи била је инспирисана легендарном Ивковом славом па се чувени Газда Ивко на време припремио да у тракторској приколици дочека своје пајташе из младости. Не беше му тешко да их провоза сеоским сокацима показујући окупљеном свету какви су луди…
Веома успешна групна маска ове године била је невеста у белом. Људи кажу да је прошле године побегла, нигде је није било, али се, ето, вратила, а има и дете, младожења га држи. Наравно, под маскама су и сви главни и споредни ликови једне свадбе, од свекра и свекрве који су фини људи, до кумова и девера…Иначе, свадба је била весела и завршила се унајбољем расположењу.
Ове године је можда било за нијансу мање учесника, али су групне маске доминирале и биле су веома успешне. Неки слогани су веома достељиви и инспиративни па су упутили на борбу против порока, алкохола и дроге, мобилних телефона…Други су подсетили на нека политичка догађања и главне јунаке политичке сцене. Углавном, сви су били ту(ј).
Иначе, Прочка на Скопској Црној Гори није обичан дан. „То је празник праштања и помирења, дан када се небо и земља помире, а камо ли људи. Ако опростите другима сагрешења њихова, и вама ће Бог опростити ваше. Ако не опростите, неће ни вама бити опроштено“, кажу старији мештани села Кучевишта и додају да је „срамота да ћерка не дође куде мајку и татка да не цуне руку. Од раног јутра млађи одлазе код старијих на ,,прочку”. Иде се код родитеља, побратима, кумова… ,,Прости ми”, и ,,Просто нека ти је, мило, и од Бога и од мене”.
Прочка је један од највећих верских празника за становнике Скопске Црне Горе, одмах иза Божића и Велигдена, поготову за поносне мештане ,,главног града Скопске Црне Горе“ села Кучевишта. Слави се у недељу пре почетка Великог поста. Симболично обележава растанак са зимским празницима Бадње вече, Божић, Богојављање, Свети Трифун који су иза нас и сусрет са пролећним верским празницима као што су Тодорова субота, Лазарева субота, Младенци, Благовести, Цвети, Велигден, односно Ускрс.
Иначе, богата породична трпеза је обавезна. Овдашње домаћице строго поштују обичаје спремања хране и то пренасе на своје млађе генерације. Празнику предстоји Бела односно Сирна недеља када се припремају традиционалне банице и ,,комати“ који се послужују уз сир и ,,бели мрс“, а за сам дан Прочке спрема се печена кокошка и баница са сиром, парени колачи са орасима и кадаиф и кувана јаја за ламкање.
Древни вековни обичај је да цело село изађе да види и поздрави маскирану поворку познатију као Сурети која је својевидни театар на отвореном. Маскирају се углавном мушкарци у групним и индивидуалним маскама, а маске морају да буду што смешније и страшније како би истерале демоне из њиховог села.
Сурети су срећно стигли до школског дворишта где су их дочекали окупљени мештани и градоначелник Општине Чучер Сандево Зоран Бајовски који је присутнима честитао празник, подсећајући да је Прочка дан за праштање и породично празновање и уједно захваљујући Стефану Чекаловићу и његовим друговима Милошу Равојчићу, Мартину Равојчићу, Радовану Славковићу, Марку Чекаловићу, Ивану Пигулићу и Николи Комненовићу који су допринели да се ова традиционална манифестација задњих година подигнута на виши и квалитетнији ниво и да ће тако бити и у годинама пред нама.
Ове године додељене су награде и признања за досадашњи допринос развоју ове манифестације. Добили су их Иван Комненовић, Ненад Пирковић и Марко Чекаловић. Уручено је и признање ветерану, Златку Каровчевићу који је ове године обележио 50 година учешћа на суретима.
,,Не знам да сам промашио неку годину…Од кад памтим ја се маскирам за овај дан…Раније нисмо имали овакве костиме, него онако… шта има у кући. Па се нешто досетиш, направиш, повежеш, одвежеш…Најкорисно је да је маска страшна, само тако може да истера зле духове из села…Ти зли дуси не воле шалу и смех…Раније се много веровало у то…Сада је више забава…“, рече нам овај човек.
У културно-уметничком делу програма наступили су гости са Косова и Метохије ,,Културно-уметничко друштво „Јован Којић“ из Врбовца код Витине које има богату скоро пет деценија дугу традицију у очувању фоклора.
Док смо на растанку поздрављали госте са Косова и Метохије, захваљујући се на заједничком дружењу и радујући се поновном сусрету, сложисмо се да су песма и игра оно што нас спаја, а да су нам вера и обичаји исти. Скопска Црна Гори је позната по својим коренима на Косову, чак су се и сада нашли неки рођаци. Сви се сложисмо у једноме, злих духова у Кучевишту више нема, отерали смо их…
Разгледница Скопске Црне Горе
Нена Ристић Костовска