На грудима четрнаестогодишњака Немање Младеновића из Скопља, засјала је сребрна медаља као доказ његове посвећености и љубави према карате спорту за који, како каже, треба имати срца. Догодило се то на недавно одржаном Европском првенству на Кипру, када је као члан Македонске карате репрезентације постигао свој највећи успех до сада.
Узбудљиво је било у дому Младеновића у скопском насељу Бутел, где су се догађаји са 53. Европског првенства за кадете које је одржано на Кипру, у Лимасолу, почетком фебруара, пратили из минута у минут. Најузбудљивије је било у завршници када је Немања имао озбиљне противнике у својој категорији и када је снагом воље успео да освоји сребрну медаљу и постане европски вицешампион.
Немања Младеновић члан Карате клуба Металург из Скопља на овом првенству бележи свој највећи спортски успех. Пласирао се у финале и обезбедио сребрну медаљу, извојевавши победе над противницима из Ирске, Чешке, Грчке и Словачке, али му је злато избегло у борби против Грузијског такмичара.
,,Најтежи противник ми је био Словак Ричард Митрик. Он је тренутно први на светској ранг листи у нашој категорији, а ја сам осми. Борили смо се у полуфиналу. Победио сам га са три нула. У финалу сам изгубио од четвртог на ранг листи, Грузијца Омара Ђоргичијанија…Тако да је он освојио злато, а ја сребро…То је мој највећи спортски успех до сада. Ове јесени у Пољској, срешћемо се поново, биће окршај за памћење….
Немања Младеновић стасава у породици у којој је ова древна вештина веома присутна. Гради се у чврсту личност која има изражену самоконтролу, дисциплину, развијен ментални склоп и физичке способности. Његов старији брат Стефан је такође мајстор каратеа, носилац црног појаса а млађа сестра Анастасија са жутим појасом на почетку каријере.
,,Наша мајка је својевремено тренирала карате и она је на нас пренела ту љубав. Прво је почео старији брат Стефан, ја сам гледао како се то ради па сам и сам почео да тренирам. У почетку смо тренирали у Карате клубу Кеикс. Учитељи су нам били Елвир и Самир Куртaновић и помоћни тренер Драган Костовски. Ми јесмо понели љубав према овом спорту из куће, али су нам наши први учитељи дали основу и учврстили ту љубав. Сећам се једног такмичења у Власотинцу када је Елвир, који је иначе први освојио злато на европском такмичењу, рекао мом оцу ,,имају срца, упорности и мудрости, а то је најважније”…
Тако смо наредних девет година одрастања провели на тренинзима, такмичењима, путовањима…Мој брат тренутно не тренира због повреде, а сестра се бави фоклором, тако да сам ја једини остао да браним нашу посвећеност овој вештини. У протеклих девет година освојио сам 70 медаља, али ми је ова сребрна на Европском првенству на Кипру, где сам наступио као члан Македонске карате репрезентације, највреднији успех до сада.
Карате је вештина која много тражи и много даје, каже наш саговорник. Сећа се свог наступа у Истанбулу на Балканском првенству и тренутка када је изгубио и искреног загрљаја и суза његовог тренера Огнена Груевског.
,,Осетио сам да није само мени битно да победим, него и тренеру и читавом тиму, нашим навијачима…Ми тамо не представљамо само себе, већ и земљу у којој живимо…Зато се трудим да у одлучујућим тренуцима заиста дам свој максимум…Што се тиче овог Европског првенства на Кипру, све је ишло некако срећно. Прво та подршка и узбуђење у породици, затим вршњаци у школи, моји наставници…Па и локални брица ми је средио фиризуру као за медаљу, и сам је то рекао…Сви су ме помало спремили за тај диван тренутак када сам представио нашу земљу…Зато бих волео да за пет година постанем светски шампион… рече одлучно Немања.
Немања је члан Карате клуба Металург. На тренинге иде три пута недељно, а уколико су припреме за наступ, и више пута. Атмосфера у клубу је одлична, каже. Заснива се на међусобној подршци, спортском односу, разумевању.
,,И овде имам одличне тренере, то су Амир Беговић, Огнен Груевски, Мирче Јaнушевски као најстарији и најискуснији. Не би било коректно да не споменем Румену Беговић, жену која својом енергијом гура напред све нас…Иначе, веома сам захвалан клубу што ми је обезбедио авионску карту и хотелски смештај за такмичење на Кипру, тако да ми је матични клуб био и спонзор, каже Немања.
Бављење било којим спортом захтева подршку породице, средине и читаве заједнице. Чести тренинзи, режим исхране, одсуствовање из школе, такмичења, котизација, подразумевају и максималну посвећеност родитеља.
,,Због природе посла супруг често путује па сам ја задужена за децу. Најлакше ми је било кад су сво троје тренирали карате…Са друге стране, то је доста захтеван спорт и у финансијском смислу. За Немању смо добијали подршку локалне самоуправе Општине Бутел, то је неки облик општинског спортског стипендирања, а нама пуно значи свака подршка, каже мајка Бети.
И док се прегледају фотографије са такмичења и описује навијачка атмосфера која влада у дому Младеновића током сваког такмичења Бобан Младеновић, отац сребрног дечака каже да је веома поносан што се Немања уписује у историју овог борилачког спорта.
,,Највише сам поносан на то што је израстао у верујућег човека који снагом воље оставрује своје циљеве. Шта год радила у животу моја деца ће увек поштовати принципе који су им усађени у породици и преко ове борилачке вештине. Сигуран сам у то. Ето, видите…Мајка им је улила љубав према спорту, а ја сам им улио љубав према висинама, према летењу. И Стефан и Немања су изразили жељу да постану пилоти, а не би ме зачудило да то пожели и Анастасија…Па, ако желе то, морају бити у врхунској форми…
Ближи се вече, већ је осам сати, а у дому Младеновића свако се спрема на свој пут, неко ће сутра у школу па на забаву или на тренинг, неко ће да лети на послу, а неко ће све то да спаја у један врхунски резултат.
Нена Ристић Костовска