О себи каже да је велики локалпатриота и да би могао да живи само на Скопској Црној Гори, у родном селу Глуво. Сматра да је богато културно-историјско наслеђе и традиције овога краја одличан предуслов за развој туризма, поготову угоститељства и производњу здраве хране и жели да учествује у томе. Он је породичан човек, супруг и отац двоје одрасле деце, пријатељ и комшија, увек спреман да помогне, ако затреба. Познат је по свом изразитом смислу за хумор и занимљивим легендама из прошлости које често препричава.
Окупљени људи који испред продавнице „воде сеоску политику“ с горчином у гласу кажу да њихово село никада није имало боље услове за живот, нити је имало мање људи. У последњих 20 година број становника се преполовио тако да је то до сада најмањи број у последњих сто двадесет и пет година, па према попису из 2021. село броји само 207 душа.
Питамо где је ресторан Рибилимус, а они спремно узвраћају: „Било је некада да се морало ићи у Скопље због забаве, сада не. Свако село има кафиће, ресторане, окупљања. Рибилимус је ту на раскрсници, води га Кукун, човек из села. Он је мајстор за гурманлуке, а своје госте забавља лепом музиком и песмама, али и легендама из нашег краја. Увек је пуно…Ко је слушао каже да је толико уверљив да се не зна шта је истина а шта није…
Јовица Кукуновски Кукун висок и стасит човек у лепим четрдесетим годинама, срдачно дочекује госте. Његов елитни етно ресторан Рибилимус успешно ради десетак година и сада је препознатљив бренд у свету туризма и угоситељства.
„Одувек сам желео да се бавим туризмом и угоститељством, а овде на Скопској Црној Гори постоје одлични предуслове за то. Пре десетак година са супругом Иваном отворили смо малски кафић. У то време почело је обнављање манастира Свети Атанас на брду изнад села, па је човек који је учествовао у обнови, постао мој добар пријатељ који ми је помогао да изградим овај објекат и дао му је име Рибилимус. Ето ти, ту имаш два ксрта у називу, то ти је срећа, рекао ми је. За мене је то било нешто велико, нешто што ће ми променити живот…
Иначе, служимо традиционалну македонску и српску храну, а за викенде наше госте увесељавају реномирани певачи и музичари, а долазе нам гости и из Србије. Трудимо се да атмосфера буде пријатна и да гости буду срећни.
Да би Рибилимус увек био место где се остварује сан сваког гурмана и весељака, много људи треба да познаје и одлично да ради свој посао.
„Наш тим нуди квалитетну храну. Имамо имање где се врши узгој стоке за потребе ресторана, тако да имамо одлично месо, овчји сир, а гост то зна да препозна и да цени…Познати смо по гурманским изненађењима, нарочито по чварцима које потпечемо са празилуком и љутим везеним паприкама и домаћим јајима…Имамо госте из Јужне Србије који прелазе границу да би ово јели, а знамо како је ова традиција очувана код њих…Да не спомињем пихтије, ајвар, љутеницу…
Иначе, да би све ово било како треба двадесеторо запослених вредно ради свој посао. Супруга Ивана руководи, а ја сам онај који све помаже и све ради. Ова динамика ме испуњава, даје могућности комбиновања гастрономије, спорта и боравка у природи. У сваком тренутку можемо да послужимо 100 до 120 гостију. Гостима је на располагању и наша вила Атанис са базеном, са три спаваће собе и три једнокреветне собе. Имамо на располагању паркинг од 1000 квадрата и хелиодром. Капацитет за организовање рођендана, мањих свадби, прослава. Уз све то нудимо посету локалном манастиру Свети Атанасиј, уз организовани превоз или пешачку туру, а ту је и забавни парк за децу, тако да смо сигурно међу топ 5 понуда за викенд излет.
Од свих атракција које нуди село Глуво, наш саговорник истиче Глувовуд, бетонска слова изнад села, која су постављена 2019. године, а у наредним годинама планира се постављање жичаре.
„Волим своје село, ја сам велики локалпатриота и мислим да на другом месту не бих могао да живим, иако често путујем са породицом или са друштвом. Овде на Скопкој Црној Гори тај осећај је веома изражен, ми смо тако васпитани…Иначе, село Глуво је једно од најстаријих насеља у Скопској котлини, а моји преци Кукуновићи су досељени из Качаничког краја, а пре тога воде порекло из Старе Херцеговине, околина Невесиња. Били су кршни и наочити људи, узимали су за жене лепе и јуначне девојке. Ево, мој прадеда Илија и прабаба Боцка чије ношње чувам овде у ресторану били су јако лепи и храбри људи. Француском пушком која је окачена на зиду, прадеда је убио мечку у самоодбрани па смо кожу сачували као трофеј…Мече је остало сироче, а била је хладна зима. Прабаба је чувала мече, али није могла да га спаси, умрло је од туге за мајком…Видите овог препарираног вука, е њега је прабаба Боцка задавила голим рукама, пошто се претходно ухватио у клопку…Видите, ја морам некад и да забавим госте, није довољна само песма, мора мало и наратив…
Јовица Кукуновски Кукун је познат по свом изразитом смислу за хумор и занимљивим легендама из прошлости које често препричава.
„Људи воле да им препричавам догађаје из кафанског живота. Једном прилико у Рибилимусу је гостовао Мирослав Илић. Сви смо били ту. И Зоран Пусић на хармоници, и Горан Снага на тарабуци и певачица Милица Кузмановска и све је било пуно до последењег места. Забава је одлично кренула све до тренутка када је један господин наручио песму „Није живот једна жена“, а до њега је седела његова жена права лепотица. Како је Мирослав певао, тако је она тонула, песма јој није годила, било јој је непријатно, увредила се. Међутим, наши музичари су одмах пожурили да се ствар поправи, а и Мирослав је стари вук, одмах је све надокнађено песмом Божанствена жено, тако да се све брзо заборавило…
Док напуштамо живописно село Глуво на Скопској Црној Гори, од Скопља удаљено неких десетак километара и у њему леп породични бизнис ресторан Рибилимус, слажемо се са речима вредног домаћина Кукуна – најбоље је бити свој на своме, тамо где су сви твоји.
Нена Ристић Костовска