Манифестација „Избор за најбоље вино и ракију 2025.“ одржана је током прошлог викенда на Скопској Црној Гори у дворишту цркве Свете Петке у селу Побужју. Четврти пут за редом окупили су се љубитељи и произвођачи добре чашице из ове средине. Тридесет такмичара пројавило је 39 узорака, од тога 18 узорака вина и 21 узорак ракије. Оцењивали су их стручни сарадници који прате ову манифестацију од оснивања, енолози Божидар Илијоски и Митко Дојрански. У категорији најбоље вино највише бодова освојио је Златко Коевски из села Бразде, а титула за најбољу ракију припала је Гоцету Мирчевском из Оризара. Титула најмлађег учесника припала је Ивану Спасовском, а захвалнице су додељене заслужним појединцима за организацију манифестације.
Ако је нешто вековна традиција на Скопској Црној Гори онда је то печење ракије и точење вина и наздрављање о славама, кад се колач сече, кад се венча, кад се дете роди, кад се на пут креће, што би рекли стари људи „за добро нека је“. Ове године по четврти пут, у новембру, у организацији Општине Чучер Сандево, ОЈУ Партизански дом Сандево и Удружења пензионера ове општине, састали су се произвођачи и љубитељи доброг гутљаја да се друже, пробају, саветују и оцене.
У присуству великог броја гостију и посетиоца скупу се обратио новоизабрани градоначелник Зоран Бајовски који је још једном подсетио да су домаћини овог краја одувек знали да направе добро вино и ракију и да дочекају госте.
„У наредном периоду залагаћу се да ова манифестација расте, да окупља још већи број стручњака и произвођача и да се направи неколико малих породичних винарија и дестилерија које ће правити препознатиљива вина и ракије са нашег поднебља. Искористио бих прилику да се захвалим запосленима у локалној администрацији и удружењу пензионера који су организовали данашње такмичење“.
У протекле четири године ова манифестација је постигла велики напредак према речима стручњака. Прва је одржана у манастирском комплеку Свети Никита у Горњану, друга у Бањанском манастиру, трећа у дворишту цркве Свети Никола у Мирковцу и овогодишња у Побужју. Произвођачи кажу да је ово за њих била добра школа, јер су од стручних лица добили многе добре информације и савете што је допринело квалитету њихових вина и ракија. Стручни сарадници који прате ову манифестацију од оснивања су енолози Божидар Илијоски и Митко Дојрански који су поред оцењивања узорака, произвођаче саветовали око процента алкохола у лозовој ракији, квалитета грожђа аутохтоних сорти, одржавања посуђа и сл.
„Успели смо да произвођачима укажемо на то да проценат алкохола у лозовој ракији треба да буде 45%, а да већи проценти који се практикују на овом поднебљу могу да штете здрављу. Доминантна сорта за ово поднебље је нишавка, аутохтона сорта, која је ове године и поред суше дала одличан квалитетан род. Такође, указујемо произвођачима да квалитет ракије не може да се добије додацима, већ квалитетом грожђа. Што се тиче суђа за држање ракије, такође указујемо на коришћење савремених емајлираних судова који се лако одржавају. Тако да уколико желе да добију квалитет морају испоштовати ове мере. Боље је производити мање а квалитетније. Данас са сигурношћу могу да кажем да смо усвојили једно од најважнијих знања, а то је да се судови за ракију користе искључиво за ту намену. Постигли смо одличан напредак. Што се тиче примерака за оцену имали смо белу и жуту ракију и црвено, розе и црно вино.“
У категорији најбоље вино највише бодова освојио је Златко Коевски, домаћин из села Бразде. Каже да на такмичењу учествује од самог оснивања и да је сваке године имао награду.
„Прва награда, односно титула најбоље вино у Општини Чучер Сандево за мене је признање за мој труд и залагање. Грожђе производим на релативно малој површини од 2,5 декара и 2,5 тоне грожђа дају 1.700 литара вина. За квалитетно вино потребно је зрело грожђе, чисти судови, бурад од росфајта…Иначе, наши обичаји на Скопској Црној Гори су такви да сезона вина и ракије траје дуго, треба за славу, за свадбу, па кад се пође негде добро је да се понесе…И тако, доста се и потроши. Наше куће су пуне гостију и зими и лети, волимо да попијемо, наздравимо па и да запевамо ако треба…Имам једне своје другове и пријатеље који кад долазе код мене још са капије певају „Вино пијам, ем ракија“ у случају да се ја нешто не збуним….Знамо да је наше поднебље одлично за развој виноградарства. Некада су овде под виновом лозом била читава пространства. Гајене су аутохтоне сорте, међу којима доминира Нишавка и Прокупац. У новије време људи поново обнављају своје винограде, па ће се производња можда и омасовити. Имамо добра вина, добре ракије, здраву храну, чист ваздух, вредни смо и знамо да организујемо лепе манифестације, што је предуслов за развој туризма, тако да се надам да ће будуће генерације искоритити сав тај потенцијал“, каже Коевски.
Титула за најбољу ракију у конкуренцији од 21 примерка припала је Гоцету Мирчевском из Оризара, који је такође редован учесник овог такмичења. Има мали виноград у Оризару, на сунчаном месту и сваке године пече по 200 до 250 литара ракије.
„Са печењем ракије почињем у марту месецу. Крајем априла завршавам и онда ракија одстоји у стакленим бурадима до ране јесени и буде спремна за пиће. Имам велики казан од 160 литара и придржавам се рецепта који сам наследио од оца и деде. И ја производим само за домаће потребе. Код нас је обичај да се ракија сачува, јер наредна година може да буде сушна…, каже првонаграђени произвођач ракије.
Некада је свака кућа на Скопској Црној Гори имала свој виноград и казан за печење ракије, па и неки тајни рецепт…С првим данима јесени заложи се казан и ту се окупи и старо и младо и чека се да кроз лулу протече добра ракија. Традиционални начин гајења винове лозе одавно је напуштен. Задњих година врши се популаризација производње вина и враћање на аутохтоне сорте грожђа, али је то, по речима присутних домаћина, сведено на свега 30% површина под виноградима, од расположивих.
Савремена кретања у производњи винове лозе и отварање винарија и дестилерија, пре свега захтевају решавање имовинско правних односа, осавремењавање производње, субвенционирање државе. Подсетимо да је прошле године инжењер Игор Аговски запослен у Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду у свом предавању и саветовању подсетио да је за добијање субвенција неопходно да се има ,,црно на бело“ како се то популарно каже, значи најмање 2 декара обрадиве површине у власништву, или да земља буде под најам, односно закуп или да се на било који други начин обезбеди право на коришћење обрадиве површине. Тек тада може да се уђе у систем за аплицирање за субвенције.
Вековима се на Скопској Црној Гори уз чашу доброг вина и чашицу добре лозове ракије наздравља. Ваља да имаш и вино и ракију у кући за славу кад се колач сече, кад се венча, кад се дете роди, кад се на пут креће…Само ,,нека је за добро“ кажу људи… Док су присутни у сали бурним аплаузима пратили награђене учеснике, пробали њихово вино и ракију, којима, руку на срце, заиста нема замерке…један од учесника рече „миран сам, јер ови стручњаци знају свој посао“ – да смо ми састављали комисију – друга би прича била…
Нена Ристић Костовска
